Прочитај ми чланакУ тексту под насловом "Русија дрма осиње гнездо", Стратфор прогнозира три кључна елемента руског утицаја који ће обележити наредни период.
Америчка приватна обавештајна агенција Стратфор, која се бави геополитичким и стратешким анализама и предвиђањима, објавила је најновију прогнозу за Балкан и размере руског утицаја на њему.
У тексту под насловом „Русија дрма осиње гнездо“, Стратфор прогнозира три кључна елемента која ће обележити наредни период.
Агенција наводи како ће Москва наставити да „експлоатише поделе“ на Балкану који „традиционално представља позорницу за надметање многих светских сила“. Даље, руски утицај ће наставити да се шири најтурбулетнијим подручјима Балкана, укључујући Србију, север Косова, Црну Гору и Македонију. На крају, Стратфор предвиђа да ће подстицањем тензија у региону, Кремљ изазвати низ кризних ситуација које Запад неће моћи да обузда.
Балканско полуострво са свим својим етничким, религиозним и политичким покретима, кроз историју представљало је игралиште за надметање светских сила. Русија је почела да се отима са Аустроугарском и Отоманским царством за утицај на Балкану још од 19. века. Током Хладног рата, Југославија је постала ринг за борбу између Совјетског савеза и Запада упркос њеном неутралном статусу након Другог светског рата. Док се Запад удварао нудећи економску помоћ, Совјети су играли са владајућом комунистичком партијом, па су две стране завршиле у ћорсокаку осамдесетих година.
Када се земља распала 1991. године, клима се променила. Распад Совјетског савеза оставио је Москву у позицији у којој није могла да испрати југословенске државе на путу њихове транзицију до суверености, а то је препуштено Европској унији. Од тада, Запад доминира над економијом балканских земаља и њиховим односима.
Ипак, Москва је задржала свој утицај на Балкану и поново се фокусирала на ово подручје. Стабилност на Балкану једна је од горућих тема састанака Владимира Путина и безбедносног савета Кремља у толикој мери да је шеф савета рекао да је то један од приоритета Москве. Инциденти руског мешања на Балкану постављају питање да ли се Москва на овај начин обрачунава са Западом. Растуће тензије у Србији, Македонији, Босни и Херцеговини нуде руској влади повољну прилику за утицај и збуњивање Запада, пише Стратфор.
ЗВЕЦКАЊЕ ОРУЖЈЕМ У СРБИЈИ
Србија је својим културним и религијским везама спојена са Русијом и одржава јаку везу са Москвом у исто време трудећи се да осигура чланство у Европској унији. Током последње две године, утицај Русије у Србији очигледно расте. Две највеће руске новинске мреже Спутник и Руссиа Тодаy понудиле су свој програм, интернет вести и радијски сигнал за емитовање у Србији. Исти случај је, наводи Стратфор, и са часописом „Недељник“ који, садржи антизападњачку реторику кроз референце на НАТО бомбардовање 1999. године и руску подршку током рата. Изгледа да то пали пошто према истраживању недељника „Време“ 68 одсто Срба више преферира односе са Русијом него са Европском унијом.
Такође, војне везе између две земље јачају. Српска влада добиће на поклон од Москве 6 борбених авиона Микојан Миг-29 и десетине тенкова и борбених возила у наредном периоду. Повод је, поред предстојећих избора, тензија са Косовом настала након воза на линији Београд – Косовска Митровица. Хашим Тачи је тада оптужио Србију да примењује „кримски модел“ у намери да преузме северни део територије. Ивица Дачић, министар спољних послова, телефонирао је Русији и затражио помоћ у страху од могућег сукоба.
КАКО СЕ СТВАРА КРИЗА
Сада када Косово кокетира са идејом да своје лако оружане безбедносне снаге претвори у праву војску, САД и НАТО запретили су да ће повући своју подршку у заштити Косова ако до тога дође. Власти у Приштини страхују да услед унутрашњих подела у Европској унији и нове администрације у Вашингтону, Запад неће имати времена да одржи деветогодишњи суверенитет државе. Уколико тензије наставе да расту између Србије и Косова, Русија ће их можда искористити да спроведе потпуну кризу на терену.
Москва је тренутно под оптужбом да је то покушала и у Црној Гори која ју је оптужила да кује заверу за убиство премијера Мила Ђукановића. Русија је одбацила ове оптужбе и оптужила црногорску владу да је клевета лажним наводима.
РЕФЕРЕНДУМ О РУСКОМ УТИЦАЈУ
Референдум о независности Републике Српске, који председник Милорад Додик намерава да сазове следеће године може да повећа шансе Москве да залелуја ситуацију. Сам Додик који је предложио референдум у предизборној кампањи 2014. године, не таји своју повезаност са Кремљом. Он је чак две недеље пред изборе отпутовао у Москву да се састане са Путином, а на сам дан избора време је провео са руским ултранационалистом Константином Малофејевим у хотелу након гласања.
ШИРЕЊЕ ДЕЗИНФОРМАЦИЈА
И Македонија је на удару руске кампање дезинформисања. Руски министар спољних послова оптужио је Европску унију и САД да подржавају сепаратистичке покрете албанске мањине која чини 25 одсто македонског становништва. Претходних неколико недеља, македонски Албанци демонстрирају тражећи своју државу, а Москва тврди да Запад подржава те интересе у циљу стварања такозване „велике Алабаније“. Скорашње анкете показују да би се Македонија у будућности пре окренула Русији за помоћ него Западу зато што су сумњају у њихову преданост.
Нису све земље у региону прихватиле руски утицај. Хрватска, која је чланица Европске уније и НАТО, активно се борила да спречи Русе или упливе руских медија у своју земљу. Исти је случај и са Албанијом која је такође у НАТО. Руска влада, чини се, не гаји илузије да ће придобити балканске земље на своју страну, али она регион види као кошницу коју може да уздрма и створи кризу коју ЕУ и НАТО не могу да обуздају.
