Прочитај ми чланакОтворена питања о границама Хрватске са Србијом и са Црном Гором требало би да се реше до 2023. године, као услов да Црна Гора и Србија закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025. године.
У поверљивом документу „Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан“, наводи се да ЕУ не жели увозити граничне спорове између држава регије.
CC0 / pixabay
У нацрт документа имао је увид „Јутарњи лист“, који преноси да би коначна верзија требало да буде усвојена у фебруару.
Из стратегије је видљиво да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да до тада треба да „напредују у приступним преговорима“.
У документу је наведено и да „и даље постоје важни билатерални спорови између држава регије које су преостале за решавање. ЕУ неће увозити те спорове. Трајно решење треба пронаћи пре него што држава уђе у ЕУ“, пише у документу.
„Све државе морају недвосмислено да се обавежу, и речима и делима, да ће превладати наслеђе из прошлости, постићи помирење и решити отворена питања много пре њиховог пријема у ЕУ“.
Конкретно се у делу који предвиђа чланство Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године каже да се пре закључења приступних преговора морају да реше сви гранични спорови јер ЕУ „не може нити ће увозити такве проблеме“, преносе хрватски медији.
„У случајевима где гранични спорови не буду решени, стране их морају предати безусловно на обавезујући начин коначној арбитражи или Међународном суду правде пре закључења приступних преговора и у потпуности поштовати пресуде“.
Исто тако се подсећају лидери регије на то да је чланство у ЕУ ствар избора за који је потребан политички консензус и подршка грађана и зато не би требало да постоји дилема лидера о томе где припада Западни Балкан и у ком смеру се креће.
Решавање односа за Србију је и важна порука да ће морати да се реши однос с Косовом путем правно обавезујућег документа, за који се у овом документу каже да је кључан за стабилност целе регије и европску перспективу.
У документу су наведени индикативни кораци за довршетак чланства Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године. Према документу, до краја 2019. године те државе би требало да буду фокусиране на испуњење прелазних мера из подручја владавине права. Србија их има чак 50, а након што се потврди њихово испуњење, ЕУ ће одредити мерила за затварање тог поглавља.
Осим тога, до краја те године Србија мора да оствари свеобухватну нормализацију односа с Косовом.
„Србија и Косово најкасније до овог рока морају да постигну свеобухватну нормализацију односа која би отворила пут за даљи супстанцијални напредак Косова на путу према Европским интеграцијама“, пише у нацрту.
БиХ би до 2019. године требало да добије статус кандидата, ако до тада доврши поступак слања одговора из упитника и Комисија заврши свој део посла.
Албанија, ако испуни услове, и Македонија, ако реши питање имена с Грчком, имаће 2019. године замах у преговорима о чланству.
Као година у којој би Црна Гора и Србија требало да закључе преговоре о чланству помиње се 2023. Исте године би Босна и Херцеговина требало да их отвори.
Наредне године предвиђа се потписивање Уговора о приступању између ЕУ и Црне Горе као и ЕУ и Србије, на предлог Европске комисије и уз давање пристанка Европског парламента.
Тај уговор би требало да на време ратификују све државе-чланице, како би те две државе ушле у ЕУ до краја 2025. године.
