Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић најавио је јуче да ће помиловати Милицу Стојановић из Јакова, која је у јануару ове године аутомобилом улетела у студенте који су протестовали на Новом Београду. Том пиликом она је покосила и повредила двоје студената који су били редари. Саговорници Нове објашњавају да је Вучићев потез јасан позив присталицама владајуће странке да физички малтретирају политичке неистомишљенике.
Милица Стојановић из Јакова је крајем јануара ове године, током протеста „Школски час у задњи час“, аутомобилом ударила двоје студената који су били редари на овом протесту. Иако се првобитно теретирала за покушај убиства, оптужница је накнадно измењена и стављено јој је на терет блаже кривично дело. Сада је председник Србије Александар Вучић најавио њено помиловање, што је узнемирило јавност, поготово с обзиром да недавне догађаје, односно његово помиловање насилника који су палицама разбили вилицу студенткињи у Новом Саду.
Вучић је у укључењу на телевизији Информер најавио да ће помиловати насилницу из Јакова и да ће тиме, како тврди, „исправити неправду коју наносе тужилаштва и судови“.
Адвокат и правни аналитичар Родољуб Шабић за портал Нова.рс истиче да је крајње непријатно импресиониран најавом помиловања.
„Претходна одлука о помиловању од кривичног гоњења четворице насилника који су у Новом Саду бејзбол палицама тукли студенте учеснике протеста била је шокантна, а особа чије се помиловање сада најављује чак је била осумњичена за покушај убиства. Не знам да ли ће Вучић реализовати најављено, надам се да неће. Али, ако донесе ту одлуку, не постоји орган у земљи или иностранству који би правним путем могао да је обустави“, каже Шабић.
Међутим, он истиче да постоји, бар по закону, орган који би могао да спречи доношење такве одлуке.
„Наиме, у вези са покретањем поступка помиловања, Закон о помиловању (чл. 11) прави јасну разлику између помиловања осуђеног лица и ослобађања од кривичног гоњења — аболиције. У првом случају поступак се покреће молбом осуђеног лица, у другом случају поступак може покренути само министар правде. Председник Републике, дакле, не може никог помиловати од кривичног гоњења ако тај поступак не покрене министар правде“, објашњава саговорник Нове.
Он каже, да, нажалост, нема дилеме да ће министар правде, ако Вучић жели да реализује најављено, независно од непостојања оправданих разлога, покренути тај поступак.
„Без обзира на то да ли Вучић то ради сасвим свесно, намерно или у нервози и љутњи, он би морао да зна да као председник Републике управо шаље поруку – да грађани нису једнаки пред законом. Штавише, то је готово позив присталицама његове странке да физички малтретирају неистомишљенике, рачунајући да одговорност за то могу лако избећи“, рекао је Родољуб Шабић.
Судија Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић за портал Нова.рс истиче да по закону председник не може самоиницијативно да помилује некога, али да је у Србији тренутно питање колико се поштују и закони и Устав.
„Треба разликовати помиловање од кривичног гоњења и помиловање од изречене санкције. Помиловање од изречене санкције се покреће на молбу осуђеног лица — то овде није случај, а помиловање од кривичног гоњења се покреће од стране министра правде. Не на иницијативу председника Републике, како он то представља да ће и убудуће чинити. Ту он говори оно што не може, по закону, да ради. Министар правде би морао да покрене поступак помиловања у оваквим случајевима“, каже Мајић.
Он истиче да би било би добро видети на основу чега би министар правде то урадио, односно како је образложио тај акт покретања поступка и тражити од њега изјашњење.
„Или га је можда потпуно заобишао председник Републике. Ја повремено људе подсећам на процедуре — закони за то постоје. Из иностранства, искључиво би могла политичка тела да изврше притисак. У правосудној номенклатури ви немате средства за то. Помиловање је акт милости председника Републике. Друго је питање како се оно користи код нас, као и све друго“, појашњава саговорник Нове.
Мајић истиче да је акт милости дат као последња инстанца, да га у ретким случајевима користе.
„Најчешће код бораца за слободу, некадашњих противника режима које нова власт помилује. Има и једну корективну функцију — ако се утврде некакви неотклоњиви пропусти правосуђа, да имате ту могућност, да председник републике помилује. Међутим, ми видимо да овде то није случај — овде се то користи у, најблаже речено, дубиозним случајевима, уз једну поруку да су људи који су на страни режима — од њега и заштићени. Потпуно супротно институту помиловања“, сматра Мајић.
Међутим, председник Србије, према речима нашег саговорника, по Уставу и законима може да помилује кога жели.
„Он није у том смислу ограничен. Може било кога. Међутим, друго су устаљене и добре праксе, а институт помиловања није нешто што се користи често — поготово у неким промптним ситуацијама као што су ове. Законски и уставни пут му је отворен — председник може да помилује кога год жели, а ови случајеви показују да се председник определио за врло неуобичајене, најблаже речено, случајеве“, прича за Нову судија Миодраг Мајић.
