Прочитај ми чланакУ току је велика пљачка Србије путем експлоатације злата, бакра и литијума - поручују поједини домаћи стручњаци
Зашто Србија сама не истражује рудне резерве и како да заштитимо велико своје богаство мерено на десетине милијарди долара.
Како то да ми немамо своје компаније за геолошка истраживања, зашто наводно није добра национализација, као и на који начин држава штити своје интересе у односу на стране истраживаче, све су то питања која су актуелна, а тичу се најновијих рударских открића, отварања рудника и расписивања тендера за РТБ „Бор“.
Једино место на свету где је пронађен минерал јадарит је околина Лознице. Процене су да је реч о чак 136 милиона тона овог минерала. У оквиру пројекта „Јадар“ откривене су и велике количине литијума, које по неким проценама представљају десет одсто укупне количине овог метала на земљи. Са друге стране Србије, налази се Чукару Пеки, рудник за који се процењује да ће дати око 900.000 тона бакра и око 52 тоне злата. Такође, вреднован је на близу девет милијарди долара.
Шта каже надлежно министарство?
– Подршка активностима компанија огледа се првенствено кроз законску регулативу којом су створени услови за транспарентно издавање дозвола, сигурност инвестиција, транспарентност и примену најбољих светских пракси у погледу одређивања висине и плађања накнаде за геолошка истраживања, а касније и експлоатацију – навео је помоћник ресорног министра Иван Јанковић и додао да су нова законска решења дала додатни импулс развоју сектора рударства, што се огледа у већем броју истражних и експлоатационих поља, а самим тим и повећању нивоа инвестиција.
Поставља се зато питање на који начин држава може да се заштити по питању великих налазишта. Управо на ту тему, пре неколико дана дала је скандалозни одговор премијерка Ана Брнабић.
– Било шта сада да променимо у том смислу, да држава, а не стране улагачи и инвеститори, имају већинско власништво над тим резервама, то би била нека врста национализације. И то не би било лоше само за те компаније већ и за све инвестиције у Србији, зато што не би постојала више никаква заштита страних инвеститора, Тако да то не долази у обзир. Радимо од почетка са тим компанијама, да што већи део рудног богатства или производње остане у Србији – навела је Брнабић.
Ипак, многима је остало нејасно питање национализације и зашто она никако није у нашем интересу.
– Национализација није никако добро решење, јер је неопходно да заштитимо приватну својину, односно да испоштујемо договоре које имамо са страним компанијама, а не да присвајамо туђе заслуге – објашњава економиста Милан Ковачевић који додаје да смо по пружању сигурности приватној својини на самом дну светске лествице.
Начин на који би у овом тренутку могли да заштитимо државу по питању налазишта, ако нисмо, како Ковачевић истиче, и са тим закаснили, јесте да истражимо вредности раније и онда, када је пројекат тек на зачетку, одредимо праву ренту за стране инвеститоре.
– Будући да имамо богата налазишта, рента треба раније да се одреди, а не да као у случају нафтних компанија, чекамо да они истраже све и на крају постављају услове и ренту која им одговара – закључује Ковачевић.
Са њим се слаже и Савић, који сматра да је рента једино поље унутар којег ми као држава можемо да имамо утицај. Обојица се слажу и да многи ранији уговори нису добро склопљени, па би требало у том смислу да будемо обазривији. Тако на пример, ренте за нафту у свету су око седам одсто, а код нас тек око три.
РУДАРСКА СТРУКА МИСЛИ ДРУГАЧИЈЕ
Међутим, исто мишљење као економски стручњаци, нема највећи рударски стручњак за подземне експлоатације руда -др Бранислав Михајловић, који је читав свој радни век провео у РТБ „Бор”.
Гостујући у емисији „Интервју”, медијске куће „Центар”, код Дејана Петра Златановића, овај стручњак је изнео низ података и чињеница који указују на то да је у току велика пљачка Србије путем експлоатације злата, бакра и литијума:
„Апсолутно сам убеђен да странци нису морали да дођу и уместо нас да истраже наша рудна налазишта. Са једним промишљеним програмом истраживања могли смо и ми, поготово што знамо потенцијал наших рудних лежишта, доћи до истих резултата као они, односно да сазнамо колико смо богати са златом и бакром у Бору. Што се тиче само експлоатације тих налазишта, и за то имамо и људске и технолошке ресурсе, само нам недостаје финансијска подршка коју имају страни инвеститори од својих држава и банака, а ми је нажалост у својој земљи немамо ни од власти ни од банака у Србији”, закључио је др Михајловић.
Шта је још по овом питању рекао др Бранислав Михајловић, погледајте у видео клипу испод:
