Прочитај ми чланакВеличанствена побуна младости у Србији се већ сада може сматрати највећим догађајем који нам се догодио у овом веку. А уколико се све заврши позитивно и у складу са дефинисаним захтевима, студенстки протести ће донети такву промену какву као нација нисмо имали још од Првог српског устанка. Већ сада је на сцену враћена критичка свест, већ сада је више стотина хиљада људи осетило да од њих ипак нешто зависи, већ сада смо добили нове генерације које ће на друштвену сцену ступити као победници, сматра колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.
Све ово треба да донесе то да као друштво направимо неколико институција уз помоћ којих ћемо се носити са изазовима новог времена у које читаво човечанство улази. По мом уверењу то су три институције. Прво, смењивост и кривична одговорност носилаца власти које морају постати стандард који можемо достићи само уколико Алексанар Вучић и његови саучесници буду одговарали пред нашим судовима по нашим законима.
Друго, одузимање имовине стечене криминалом која би кроз посебан фонд била стављена у функцију развоја образовања и каријера младих људи. Треће, институција Универзитета који је поново постао Велика школа мора добити корективну улогу у друштву тиме што ће заслужено добити највећи ауторитет и кредибилитет који му је плански деценијама подриван. Не треба заборавити да је у основи наших универзитета она Велика школа коју су у Београду заједно установили Карађорђе и Доситеј и то у времену у којем се није знало да ли ће Турци већ колико сутра да угуше устанак и направе зулум.
Отуда је страшно велико понижење да народ који се некада свим силама борио да се описмени и да своју децу да на најбоље школе и занате, сада предводе купци диплома, хохштаплери и нерадници.
Међутим, да би се све ово остварило прво је неопходно одбранити студенте, ђаке и њихове професоре од фронталног напада који се спрема и у којем ће учествовати више различитих агресора. Вучић је свакако најактивнији у нападима јер је и најугроженији. Свашта је до сада покушао и ништа му није полазило за руком. Напротив, буквално је свака његова акција стварала реакцију и побуна је само расла. Његоу немоћ су уочили повериоци и заштитници из иностранства јер је вест о студенстким протестима у Србији постала вирална на глобалном плану, поготово од када је највеће жива икона глобалне поп културе, Мадона, на својим друштвеним мрежама изнела похвале за протесте. Ту долазимо до другог правца из којег ће студенти бити нападнути.
Међународном фактору Вучић одговара јер са њиме имају различите дилове, који су често и лични договори са носиоцима власти у појединим државама или институцијама. Њима никако не одговарају промене у Србији превасходно јер би то значило да им пропадају комбинације, али и због тога што би ако буде успешан наш модел могао да се попут вируса прошири и на друге државе.
Отуда за три месеца нити са једне важне тачке у свету нисмо могли да чујемо речи подршке за оно што се код нас дешава. Напротив, свако је на свој начин осудио протесте и подржао власт. И САД и ЕУ и Русија и Кина. Међутим, ни то није помогло и зато сада креће иницијатива из свих споменутих ценатар моћи око тога да се у Србији мора повести дијалог о начинима решавања кризе, а у којем би учествовали сви друштвено релевантни фактори укључивш студенте, ђаке и њихове професоре.
Наравно, модератор тог дијалога био би Вучић чиме би поново добио назад ауторитет који му је дебело пољуљан и прилику да своју криминалну организацију СНС препакује у нови политички покрет и да тако попут змије промени кошуљицу и крене даље. И коначно, да би читава операција добила неки демократски оквир, што деловањем из иностранства што преко дугих прстију Вучићевог режима, више различитих опозиционих политичких ентитета је такође кренуло у иницијативу према студентима нудећи им да постану део политичког процеса. Нимало случајно, и ти опозициони ентитети нуде дијалог власти и опозиције уз модерирање од стране студената и професора.
Дакле, сасвим је јасно да је организована игра која за циљ има да пре свега студенте увуче у дневнополитичку причу и улогу модератора између власти и опозиције. Да будем сликовит како би народ могао лакше да разуме. Два су предлога за модел дијалога. Први је да студенти доћу у Палату Србија и седну за велики округли сто заједно са Вучићем.
Та слика би се вртела на свим медијима под контролом власти, а студенти би били приказани као најновија ловина и трофеј. Буквално би се за дан истопила сва позитивна енергија која се јавила у народу и тиме би протести стали. Други предлог долази од опозиције. Они пак траже да студенти буду модератори састанка у Народној скупштини. Ту би слика била следећа. Са једнс стране Брнабићка, Миленко Јованов, Ђука и Сташа, са друге стране Ђилас, Ћута, Мики Алексић, Срђан Миливојевић, Милош Јовановић и Несторовић Студенти би били у средини. Шта мислите да ли би и та слика срушила енергију и ентузијазам који сада влада у народу?! Ја немам дилему да би, готово исто као и сатанак са Вучићем.
Дакле, они који желе да пошто пото сачувају ову власт у Србији су проценили да се побуна најлакше угушити тиме што ће се исцрпити кредибилитет носилаца читаве приче. Зато је јако важно да и студенти и њихови професори одбију отровне јабуке које им нуде са свих страна. Пут којим су кренули је добар, а о томе најбоље сведочи чињеница колико их народа следи и колике су промене већ сада донели.
Треба наставити са рушењем ауторитета Вучићу и на тај начин га треба потпуно делегитимисати и детронизовати. Тек када његов утицај у друштву више не буде од било каквог значаја има смисла ући у дијалог, до тада никако. Време сада коначно ради за све нормалне људе у Србији и зато нема разлога брзати и повлачити потезе који су вишак.
А свако увлачење студената у дневнополитичку конотацију је вишак од којег би цео народ могла да заболи глава, јер сви смо свесни каква одмазда следи уколико не дај Боже све ово престане. Напредњачка одмазда ће бити гора од турског зулума.
