Студенти у блокади Правних факултета Универзитета у Новом Саду, Нишу и Kрагујевцу огласили су саопштењем под називом „Kако сам издао српски народ – од Бриселског до Охридског споразума“, које су посветили Александру Вучићу. Баш као што и сам назив каже, студенти су анализирали политику актуелне власти и потписане, односно договорене споразуме у овом раздобљу, те на крају изашли са закључком – „велеиздаја“.
„Kада се овај споразум сагледа потпуно објективно, јасно је да је Република Србија потписом свог председника прећутно и де фацто признала тзв. Републику Kосово, као независну државу, а што за потписника повлачи и одговорност кривично-правне природе“, оцењују.
У својој анализи осврнули су се и на Охридски споразум који тумаче у сличном тону, односно наводе да је „катастрофалан“. А „катастрофалан“ је зато што је, према оцени студената правних факултета, преузета обавеза да је за улазак у ЕУ потребно де јуре признање Kосова.
Кључне тачке:
– Порука на транспаренту:
Један од истакнутих транспарената носио је натпис:
„Како сам издао српски народ – од Бриселског до Охридског споразума“,
у стилу мимова популарног формата „како сам…“. Порука је директна оптужба Вучићу за, како студенти виде, капитулантску и противуставну политику у вези са Косовом.
View this post on Instagram
– Политичка позадина:
Студенти изражавају став да су и Бриселски (2013) и Охридски споразум (2023) кораци ка фактичком признању независности Косова, супротно Уставу Србије и вољи већине грађана. Посебно наглашавају да председник нема мандат да врши такве уступке, јер никада није спроведен референдум нити је Народна скупштина усвојила такве документе.
– Став студената:
Они тврде да Вучићева власт свесно издаје националне интересе ради личне и партијске користи, као и да је „Охридски споразум“, који је Вучић прихватио у форми анекса, корак ка де факто признању независности Косова.
Шири значај:
Протест студената све више добија политичку тежину, јер се не бави више само темама попут безбедности, квалитета образовања или правде за жртве, већ директно адресира теме државне политике и националног суверенитета. Креативна форма транспарента скреће пажњу јавности, али и разобличава политички садржај којем се студентски покрет супротставља.







