• Почетна
  • ДРУШТВО
  • Студенти у блокади: Именовање Мацута знак да власт игнорише студентске захтеве
Прочитај ми чланак

Студенти у блокади: Именовање Мацута знак да власт игнорише студентске захтеве

0

Студенти групе Филозофи у блокади обраћају се јавности поводом све чешћих иступа у јавном простору који заговарају формирање такозване експертске владе као решења за актуелну друштвено-политичку кризу. У свом саопштењу изражавају озбиљну забринутост због начина на који се ова идеја уводи у оквире студентског покрета, без транспарентне расправе, консензуса или укључивања свих релевантних актера. Према ставу ове групе, идеја експертске владе представља опасност по јединство студентских иницијатива и скреће фокус са суштинских захтева покрета. Саопштењем желе да упозоре на ризике од политичке инструментализације студентских блокада и потребу да се свако решење тражи кроз демократски, отворен и заједнички процес одлучивања. Преносимо у целости њихово саопштење.

Саопштење студената у блокади Филозофског унуверзитета

Студентски протести су довели до оставке премијера и нове Владе. Као мандатара Владе, предметна институција је 6.4. именовала експерта Ђуру Мацута. Тимe власт активно игнорише испуњење студентских захтева, кријући се иза експертизе нове владе у покушају да сакрије своју одговорност за лош рад институција и неиспуњење захтева. Никаква врста социјалног помирења није могућа без правде за жртве и промена система који је дозволио смртоносну корупцију. Показало се да је цео систем заказао. Залагањем за економски раст се не може на било који начин платити смрт 16 жртава трагедије у Новом Саду. Овај вид експертске владе има за свој прави циљ гушење студентског бунта и избегавање системског решења који студентски захтеви траже.

Нешто пре именовања мандатара нове Владе, опозиција је изашла са сопственим предлогом експертске владе под паролом Владе народног поверења у виду „орочене, привремене Владе са трајањем највише до девет месеци, која има конкретне задатке.“

Један од циљева ове Владе би било испуњење студентских захтева, а у Платформи за формирање Владе народног поверења се наводи да би се састав Владе бирао „пре свега са универзитетима у блокади“, без да су студенти у блокади тих универзитета икада питани о њиховој жељи да учествују у избору исте. Претходно искуство са Анкетном комисијом, одређеним активистичким организацијама и политичким странкама нам говори да је разлог неконсултовања студената жеља да се они злоупотребе и да се у њихово име говори, те да нам се одређена решења наметну без консултације и мимо директно демократске дискусије у коју ми дубоко верујемо.

Указујемо на два најпроблематичнија момента предлога експертске владе. Први је идеолошка обојеност термина „експерт”. Не постоји правни акт, документ или текст који некоме даје титулу експерта. Експертиза је етикета која служи више за неутрализовање критике других а мање за указивање на истинско знање и вештину у некој области.

Њоме се политичке одлуке које се тичу свих маскирају као нека мистична наука и струка коју нико без титуле експерта не може разумети. Култом експертизе се „нестручњаци“ ућуткују и тиме поље политике постаје арена одабраних а не слободно место одлучивања свих. Подсећамо да се и Г17+ такође профилисала као странка експерата, а да су Ана Брнабић и Саша Радуловић такође били у једном моменту нестраначки експерти.

Други аспект се тиче самог начина избора експертске Владе, који се упркос имену бира као и свака друга влада од стране Народне скупштине већином гласова од укупног броја народних посланика на предлог кандидата за председника Владе. Апсурдно је тражити од владајуће коалиције да конституише Владу која је противна њеном интересу јер се такав циљ може постићи једино друштвеним притиском.

Како и испуњење захтева и нова Влада онда зависе искључиво од притиска на власт, залагање за експертску владу је истовремено и маргинализација студентских захтева јер је друштвени притисак боље усмерити ка реализацији захтева.

Њоме се политичке одлуке које се тичу свих маскирају као нека мистична наука и струка коју нико без титуле експерта не може разумети. Култом експертизе се „нестручњаци“ ућуткују и тиме поље политике постаје арена одабраних а не слободно место одлучивања свих. Подсећамо да се и G17+ такође профилисала као странка експерата, а да су Ана Брнабић и Саша Радуловић такође били у једном моменту нестраначки експерти.

Други аспект се тиче самог начина избора експертске Владе, који се упркос имену бира као и свака друга влада од стране Народне скупштине већином гласова од укупног броја народних посланика на предлог кандидата за председника Владе. Апсурдно је тражити од владајуће коалиције да конституише Владу која је противна њеном интересу јер се такав циљ може постићи једино друштвеним притиском.

Како и испуњење захтева и нова Влада онда зависе искључиво од притиска на власт, залагање за експертску владу је истовремено и маргинализација студентских захтева јер друштвени притисак боље усмерити ка реализацији захтева.


ФИЛОЗОФИ.У.БЛОКАДИ

Због свега горе наведеног, износимо велику забринутост о могућим јавним објавама подршке идеји експертске владе од стране других пленума студената у блокади или градова у блокади. Наше је снажно уверење да интереси који стоје иза експертске владе желе да злоупотребе студентски покрет у страначке и активистичке сврхе и да их не занима испуњење студентских захтева.

У прилог томе подсећамо да различити градови у блокади имају различите захтеве и да они нису усаглашени на националном нивоу. Свака прокламација о експертској влади пре уједињења захтева може само додатно да их занемари и банализује јер се тиме ефективно бира политичка опција чији је главни задатак нејасан.

Упозоравамо јавност да се унутар студентског покрета на националном нивоу није одвијала интензивна политичка расправа о опцији експертске владе, већ да је ова опција често гурнана испод кулиса, на мала врата тајним састанцима и затвореним јавним дискусијама.


ФИЛОЗОФИ.У.БЛОКАДИ

Било каква прокламација о експертској влади стога ризикује да наштети јединству студентског покрета и занемари стварање консензуса који је кључан део директне демократије.

Поред тога, предлози о експертској влади су често дискутовани без узимања у обзир других потенцијалних друштвених и политичких решења кризе. Штавише, ти предлози су стизали без претходне напомене, са захтевом да се о њима пленуми изјасне за свега неколико дана, форсирајући их да направе непромишљене одлуке и стварајући лажан осећај ургентности.

У јавном дискурсу је вођена интензивна кампања да се сви други облици артикулације омаловаже и игноришу док се експертска влада представља као једино могуће решење.

Иза овог кројења јавног мњења стоје партијски и активистички интереси, супротни интересима студената у блокади. Без отворене дискусије не може настати решење за испуњење студентских захтева, и тиме не може настати ни решење друштвено-политичке кризе наше земље.