Прочитај ми чланак
Иако је та појава (назовимо их „ситни проблеми“) постала толико честа да се скоро више и не узима за неки озбиљан преступ, она поприма сасвим нову димензију кад се догоди на Правном Факултету Универзитета у Београду, у „кући права“, на којој, како се чини, у последње време има свега осим права. Правни факултет је у скорој прошлости често био тема због наводних испада и бахатости појединих наставника, покушаја да се повећа школарина, утицаја и обрачуна политичких неистомишљеника, али овог пута се сукоб са правом, изгледа, пренео и на терен студентског организовања.
Како сазнајемо, проблем је настао кад је група студената одлучила да заустави наводно кршење права на овом факултету и путем друштвених мрежа покренула акцију „Борба за право“.
Због чега, када, како, и са којим се све потешкоћама суочава ова група студената која себе назива „Студенти за студенте“, покушаћемо да сазнамо кроз овај разговор.
Дакле, шта вас је покренуло на то да се упустите у ову „Борбу за право“?
Сви ми смо студенти Правног факултета Универзитета у Београду и, кад се то каже, подразумева се да свако од нас поседује тај истанчани осећај за правду као врхунску врлину. Нажалост, то се на примеру наших колега, актуелних студентских представника, показало као врло лако оборива премиса јер се понашају у потпуном нескладу са свим оним чему нас уче на Факултету. Заправо, они својим понашањем представљају сам антипод права и, што је најгоре, покушавају да наметну такав модел понашања осталим студентима као нешто што је сасвим нормално. Ваљда желе да нам ставе до знања да нису сви друштвени односи дефинисани правним правилима и да се они одлично сналазе у тој, другој, зони. С те стране им дугујемо и извесну захвалност јер су нас приморали да све оно што смо учили сад применимо и у пракси, како бисмо заштитили своја Законом, Статутом Универзитета и Статутом Факултета загарантована права.
А шта то конкретно значи?
То значи да смо се организовали као група студената која има намеру да их заустави у даљем кршењу права свих студената Правног факултета Универзитета у Београду и да се нећемо зауставити док то кршење права не престане и док пред студентима, али и органима Факултета и Универзитета, не одговарају за оно што су учинили. На страну то што сматрамо да они заправо и нису студентски представници јер не заступају интересе студената, већ нечије друге интересе, и на страну то што злоупотребљавају службени положај како би себи обезбедили корист која није и не би смела да буде дозвољена, чашу је прелила дрскост да свим осталим колегама, а то је 99,99% факултетске заједнице одузму Законом и статутима Универзитета и Факултета гарантовано право да бирају и буду бирани. Ко себи сме да дâ за право да једнострано укине активно и пасивно бирачко право које се у основи црпи из самог Устава Републике Србије? Такву слободу себи једноставно нису смели да допусте. Вређање интелигенције и струке будућих правника је прекршај који можда није нормиран, али који им студенти неће опростити.
Све време помињете повреде Закона и статута, шта је ту конкретно повређено?
Можда је боље питање шта није. Некоме ко се не бави правом ово може изгледати прекомпликовано, али ствар је заправо врло једноставна, само ако имате довољно стрпљења да све прочитате.
На тим „изборима“ прекршена су сва правила, почев од повреде члана 56, став 5 Закона о високом образовању, као и члана 32, став 3 Статута Правног факултета Универзитета у Београду, који прописују да се избори за представнике студената у Студентски парламент Правног факултета и Студентски парламент Универзитета у Београду морају одржати сваке године у априлу, најкасније до 10. дана у месецу. Избори за Студентски парламент Правног факултета нису одржани у предвиђеном року. Такође, у истом члану 32, став 3 Статута Правног факултета се истиче да, поред тога што се избори за представнике СППФ морају одржати најкасније до 10. априла, они треба да се одрже „истовремено с избором Студентског парламента Универзитета у Београду“, што није учињено.
Наиме, избори за представнике Студентског парламента Универзитета у Београду су одржани 9. априла 2014. године, потпуно независно од избора за представнике СППФ. Уз то, приликом одржавања тих избора повређен је члан 123, став 3 Статута ПФ у којем се наводи да је рад Факултета јаван и да се јавност рада остварује „оглашавањем на интернет страницама Факултета општих аката, организационе структуре и имена чланова органа и тела Факултета, те планова и програма рада“, уз напомену да се, према члану 8 Статута ПФ, Студентски парламент сматра органом Факултета. Приликом одржавања избора за представнике у Студентском парламенту Универзитета у Београду није поштована горе наведена дужност обавештавања јавности и самих студената јер на интернет страници Факултета није стајало обавештење ни о расписивању, ни о одржавању тих избора.
Такође, на огласним таблама није било никакве назнаке да се такви избори одржавају. С тим у вези је повређено право студената из члана 67, став 2 према којем студент има право “на благовремено, тачно и потпуно информисање о свим питањима која се односе на студије“, као право из става 9 истог члана – право студента „да бира и да буде биран у Студентски парламент и друге органе Факултета“.
Поврх свега, можда и најмање важно, али јасно осликава безмерну бахатост, је то што су актуелни представници на дан „избора“ угрозили тајност гласања тиме што су гласачку кутију поставили у хол Факултета те се гласало пред „изборном комисијом“ а изборна тишина није ни постојала јер су на дан „избора“ наговарали студенте да гласају те су тако студенти и сазнали да се одржавају „избори“.
Наравно исход таквих избора је да је мање од 1% укупног броја студената гласало те је то закуцало последњи ексер у ковчег легитимитета тако изабраних представника.
Како је могуће да се такво право ускрати ако је већ гарантовано свим актима које сте навели?
То се и ми питамо. Ова борба траје веома дуго, ван сваке мере, као и сваки поступак у Србији (улази у пети месец) и то искључиво захваљујући истрајности људи који су је започели, као и студената који нам све ово време пружају подршку. Кроз овај процес спознали смо све мане и немоћ система да ефективно заштити права академске заједнице. Заправо, систем заштите права и није толико лош, иако је далеко од савршеног, колико је сама примена отежана захваљујући неспремности надлежних да реагују и спрече флагрантно кршење права студената.
Када сте ову вашу борбу започели и које сте све кораке предузели?
Студенти су своју борбу започели одмах након што су у априлу 2014 године актуелни студентски представници, кршећи све одредбе Закона и статута Универзитета и Факултета, без расписивања одржали изборе за студентске представнике у Студентском парламенту Универзитета у Београду. Више од 1200 студената је својим потписима подржало „Борбу за право“. Пут је дуг и трновит, али сви се надамо да ће право тријумфовати над силом.
Први корак је било обраћање декану Факултета проф. др Сими Аврамовићу молбом да искористи своје Статутом дато право и обавезу да се стара о законитости на Факултету и спречи свако даље кршење права свих студената Правног факултета. Декан се тада огласио ненадлежним да спроводи било какве потезе који би залазили у домен аутономног студентског деловања иако је Студентски парламент орган Факултета исто колико и Савет или Наставно-научно веће Факултета.
Да ли је необично да се декан изјасни ненадлежним у оваквим ситуацијама?
Необично јесте, али се нисмо много изненадили кад је стигао такав одговор. Ипак је то деликатно питање, поготово зато што би у тој ситуацији декан био приморан да након утврђених прекршаја сам донесе одлуку о расписивању избора и да покрене дисциплински поступак због кршења Закона и Статута, и то против студентских представника са којима је до тад тесно сарађивао. Свакако да то није пријатна ситуација, али ју је декан на елегантан начин избегао, што је донекле и разумљиво.
Који су били ваши даљи кораци?
Декан нам је предложио да се обратимо председнику Студентског парламента. Ми смо то и учинили, и то захтевом да хитно престане са кршењем права и да уради све како би штета нанета таквим понашањем била што мања. Међутим, председник Студентског парламента господин Дејан Стојановић никад није одговорио на наше захтеве, испрва вероватно зато што је у то време био на свадбеном путовању, а касније вероватно зато што није имао намеру да то кршење заустави. Потом смо се обратили и универзитетском омбудсману проф. др Бранку Ракићу, који је у свом извештају потврдио наводе из жалбе за које је имао довољно доказа да их одмах потврди, а за остале наводе је упутио захтев председнику Студентског парламента да се о њима изјасни.
До данас нисмо добили потврду да ли се изјаснио и како. Дакле, пошто се декан изјаснио ненадлежним, председник Студентског парламента је директни учинилац, а универзитетски омбудсман, осим моралне осуде таквог понашања, нема заправо ефикасне методе да правно стање врати у претходно стање. Ми смо се потом обратили изборној комисији Универзитета која је једина у овом случају надлежна да реагује јер након изјашњавања декана као ненадлежног следећа инстанца је Универзитет.
И, који је епилог?
Епилог је да се данас, 26. августа 2014 године, на Правном факултету одржавају „избори“ за Студентски парламент једнако нелегални и нелегитимни као и претходни, с тим што су се овај пут актуелни „студентски“ представници оглушили и о закључак универзитетског омбудсмана у којем се наводи да избори треба да се одрже у време кад студенти нису оптерећени редовним обавезама и кад могу да изађу у највећем броју, што свакако није септембарски испитни рок. Помак у целокупној овој лакрдији је што је овог пута председник Студентског парламента изборе расписао првог дана након летњег распуста (19. августа) и оставио чак три дана за пријаву листа и два дана за представљање програма. Да комедија буде већа, актуелни представници пријавили су две листе од којих једна носи име „Студенти за студенте“ и на тај начин ће покушати да заварају људе да смо учествовали у овој шаради. Наравно то им неће поћи за руком! И ми ћемо све урадити да ипак стану пред студентски суд, -праве изборе.
Борба још увек траје! Прошло је доста времена, а изборна комисија се још увек није ни састала. Сада је на потезу ректор Универзитета проф. др. Владимир Бумбаширевић, којем смо се обратили тек кад смо исцрпели све предвиђене инструменте.
Морам признати да све ово звучи помало као неко Кафкино дело, да ли је ту присутан и утицај неких спољних, да не кажемо политичких, фактора?
Да, и ми се некада помало осећамо као да чекамо Годоа, али се надамо да ће се овај процес срећно завршити. Правници умеју да кажу да није битно оно што знаш, већ оно што можеш да докажеш. Јавна је тајна да су актуелни студентски представници припадници различитих политичких партија, махом владајућих. Иако је такво деловање на Универзитету забрањено, врло је тешко то доказати јер партије немају јавно објављене спискове чланова, а и у сваком тренутку се могу позвати на то да су своје чланство у партији замрзнули тако да им ни то не би била нека препрека. Већа је казна то што, уопштено говорећи, студенти не воле „страначке војнике“ те уколико и сами нису чланови, то умеју да казне на изборима. Наравно, ако до њих икада дође.
Чули смо једну страну приче, да ли мислите да ће ваше колеге из Студентског парламента имати другачију истину?
Истина је релативна, свако има своју, али право је ту јасно, или сте прекршили закон или нисте. Нема ту „мало сам прекршио“. Искрено, занимљиво би било чути шта они имају да кажу на све ово. Досад су били неми пред аргументима, можда проговоре пред медијима. У сваком случају, можете их наћи 26. августа 2014. године на њиховим изборима па се и сами можете уверити у то како изгледа та представа, а ако будете имали среће, можда добијете интервју од неког од главних глумаца.
