На основу објаве иницијативе GRF blokade, која је 13. маја позвала председника државе да до 15. маја распише ванредне парламентарне изборе, може се закључити да се студентски покрет у Србији налази у преломној фази свог деловања. У објави се истиче да би расписивање избора допринело убрзаном решавању кризе настале због неиспуњавања студентских захтева, чиме студенти јасно повезују политичку одговорност власти са својим протестима.

Позив долази у моменту када је јавност већ навикнута на медијску блокаду студентских акција, на одсуство дијалога власти, али и на пасивност великог дела професорског кадра. Истовремено, режимски медији, попут Курира и РТС-а, углавном игноришу студентске захтеве или их представљају као маргиналне. У таквим околностима, захтев за изборима постаје политички гест отпора, али и очајнички покушај да се прекине са институционалном игнорисањем.

Подсетник: шта студенти траже?

Подсетимо, студенти више од шест месеци захтевају:

• Објава целокупне документације која се тиче реконструисања железничке станице у Новом Саду која је тренутно недоступна јавности.

• Захтевамо потврду надлежних органа о идентитету свих лица за која постоји основана сумња да су физички напала студенте и професоре, као и покретање кривичних поступака против њих. Такође захтевамо разрешење поменутих лица уколико се покаже да су иста јавни функционери.

• Одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обуставу већ покренутих кривичних поступака.

• Повећање издвојених средстава за државне факултете у износу од 20%.

Шта ће се десити 15. маја?

Остаје отворено питање да ли ће председник уопште одговорити на овај позив и шта ће бити наредни корак студената ако до избора не дође. Да ли је ово последњи апел пре потпуне блокаде рада Универзитета, или припрема терена за шири, свеопшти протест у Београду?

Судећи по досадашњој одлучности студената, али и по одсуству политичке воље да се суоче са захтевима који су у основи легитимни и демократски, Србију већ од 15. маја очекује нова фаза друштвене и институционалне кризе — криза у којој ће студенти можда постати једина опозиција која делује ван корумпираног система.

Извор: Србин инфо