Прочитај ми чланак(Радио Слободна Европа)
У протекле четири седмице сам био у Софији, Куала Лумпуру, Дубаију, Лондону, Милану, Франкфурту, Берлину, Паризу, Пекингу, Токију, Истанбулу и широм Сједињених Држава. Схватио сам да бројни изазови с којим се суочава свјетска економија никад нису били далеко.
У Еуропи је ризик од распада еурозоне и забрана приступа тржишту Шпанији и Италији смањен прошлогодишњом одлуком Еуропске централне банке да осигура суверени дуг.
Међутим, кључни финанцијски проблеми Уније-низак економски раст, рецесија, губитак конкурентности и огромни приватни и јавни дугови још увијек нису разријешени.
Осим тога, погодба између језгре еурозоне Еуропске централне банке (ЕЦБ) и периферије, која укључује штедњу и реформе у замјену за финанцијску помоћ, се полако распада, с обзиром да је периферија еурозоне уморна од штедње, а земље попут Њемачке и Холандије су уморне од давања пакета финанцијске помоћи.
Умор од штедње на периферији је јасно видљив на недавним изборима у Италији, великим уличним протестима у Шпанији, Португалу и другдје и из спашавања кипарских банака које је изазвало велики бијес јавности. У читавој периферији популистичке лијеве и десне партије добивају на снази.
С друге стране, инсистирање Њемачке да се банковним кедиторима наметну губици је најновији симптом умора од спашавања у земљама које су језгро еурозоне. Остале чланице еурозоне, желећи ограничити ризике за своје порезне обвезнике, су назначиле да су пакети спашавања од стране кредитора прави пут за будућност.
Изван еурозоне, чак се и Велика Британија труди да поврати раст, док је умор од штедње захватио и Бугарску, Румунију и Мађарску.
У Кини је транзиција вођства прошла врло глатко. Економски модел и даље остаје исти, како га је бивши премијер Wен Јиабао славно назвао:“ нестабилан, неуравнотежен, некоординиран и неодржив“.
Кина има много проблема: регионалну неједнакост између обалних подручја и средишње Кине, између урбаних и руралних регија, превише штедњи и фиксних улагања, а премало приватне потрошње, неједнакост између раста дохотка и богатства, масивно уништавање околиша, при чему загађеност зрака, воде и тла угрожава здравље популације и сигурност намирница.
Ново вођство говори о продубљивању реформи и ребалансу економије, али и даље остају опрезни и конзервативни по природи. Осим тога, моћ интересних скупина које се противе реформама- државне компаније, покрајинске владе и војска- тек треба да буде разбијена. Као резултат тога, реформе које су потребне за ребаланс економије се можда неће десити довољно брзо да спријече нагло слијетање када се до идуће године материјализирају улагања.
Државни капитализам је у Кини и Русији и дјелимично у Бразилу и Индији (тзв.земље БРИК) постао све укорјењенији, што није добро за раст. Ове четири земље су пренапухане и друге економије у развоју би могле више напредовати у слиједећој деценији: Малезија, Филипини и Индонезија у Азији, Чиле, Колумбија и Перу у Јужној Америци, Казахстан и Азербејџан у централној Азији и Пољска у источној Еуропи.
Још источније, Јапан је покренуо нови економски експеримент како би зауставио дефлацију, потакнуо економски раст и вратио повјерење послодаваца и потрошача. „Абеномија“ има неколико компоненти: агресивне новчане потицаје од стране Јапанске банке, фискалне потицаје за пораст потражње, након чега слиједи штедња у 2014.како би се смањио дефицит и дуг, притисак за повећање номиналних плаћа како би се потакла домаћа потражња, структуралне реформе с циљем дерегулирања економије и нове уговоре о слободној трговини, почевши од Транс-Пацифичког споразума који има за циљ да потакне трговину и продуктивност.
Међутим, изазови су застрашујући. Још увијек се не зна да ли ће дефлација бити побијеђена монетарном политиком: прекомјерни фискални потицаји и одгађање штедње би могло учинити дуг неодрживим, а и структуралне реформе абеномије су нејасне. Осим тога, напети односи са Кином око територијалних захтијева везаних уз Источно кинеско море би могли негативно утјецати на трговину и изравна иноземна улагања.
Ту је и Блиски Исток који остаје нестабилан све од Магреба до Пакистана. Турска са младом популацијом, потенцијалом за економски раст и динамичним приватним сектором жели постати водећа регионална сила. Међутим, и у Турској постоје многи изазови. Њена настојања да постане чланица ЕУ су тренутно у застоју, а рецесија у еурозони угрожава њен раст. Њен тренутни дефицит је и даље велик, а монетарна политика врло збуњујућа,јер се настојање за повећањем конкурентности и раста сукобљава са потребом да се контролира инфлација и избјегне претјерана кредитна експанзија.
Штовише, док зближавање са Израелом постаје све извјесније, Турску очекују напети односи са Ираном и Сиријом, а њена владајућа исламистичка партија још увијек мора доказати да може коегзистирати са секуларном политичком традицијом ове државе.
Да ли је Америка постала свјетионик наде у овом крхком глобалном окружењу? Сједињене Државе су доживјеле неколико позитивних економских трендова. Опоравља се стамбено тржиште, повећава се број радних мјеста, раст трошкова рада у Азији и долазак роботике и аутоматизације подупире препород производње, а квантитативно олакшавање помаже и економији и финанцијском тржишту.
Но, ризици су и даље присутни. Незапосленост и стамбени дугови су и даље јако високи, политички систем је нефункционалан, при чему партијска поларизација отежава компромисе везане уз фискални дефицит, имиграцију, енергетску политику и остала кључна питања која утјечу на потенцијални раст.
Све у свему, међу развијеним економијама је САД у најбољој релативној форми, а за њима слиједи Јапан у којем абеномија јача самопоуздање. Еурозона и Велика Британија остају у рецесији која се погоршава скученом монетарном и фискалном политиком. Од економија у развоју, Кина би могла доживјети нагло слијетање до краја 2014. уколико дође до одгађања кључних реформи, а остале земље БРИК се морају одрећи државног капитализма. Док су се остале економије у развоју у Азији и Јужној Америци показале динамичнијим од БРИК земаља, њихова снага неће бити довољно јака да покрену глобалну плиму.
Аутор: Ноуриел Роубини*, Project Syndicate, превела: Ена Стевановић
* Ноуриел Роубини је професор на Економском факултету Стерн у Неw Yорку и шеф компаније Роубини Глобал Ецономицс. Радио је као економиста за међународне односе у Вијећу економских савјетника Бијеле куће у вријеме Цлинтонове администрације. Радио је и за Међународни монетарни фонд и Свјетску банку.
