Прочитај ми чланак

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Ко је убио Ђинђића?

0

Прошло је пуних четрнаест година од атентата на бившег српског премијера. Западне обавештајне службе имале улогу у атентату, али и дешавањима која су уследила одмах после 5. октобра 2000.

Среда, 12. март 2003. године. Изузетно топао и сунчан дан за то доба године. Службени Бе-еМ-Ве, у коме се налази премијер Зоран Ђинђић, улази у двориште зграде Владе Србије из Немањине улице. Велики сат на прочељу Железничке станице показује да је 12 сати и 45 минута. Премијер који седи на задњем седишту иза возача отежано покушава да изађе уз помоћ штаке јер му је нога у гипсу. Чују се пуцњи…

Четрдесет и пет минута касније, у 13 и 30, констатована је клиничка смрт председника Владе Србије Зорана Ђинђића. Уобичајно речено, остало је историја. Aли каква? Покушајмо да се присетимо редоследа бар неких догађања…

Ђинђић је био већ две и по године премијер. Уз много мука покушавао је да Србију, како је често говорио, изведе на брзу траку за претицање. Уверен је био да само брзе реформе могу да нас спасу. Девет месеци пре атентата, са много ентузијазма одлази за Aмерику. Враћа се дубоко разочаран.

– Мислио сам да им је стало да дође до промене власти у Србији, а сада видим да они само руше Србију, свуда и на свим нивоима – рећи ће најближим сарадницима по повратку у Београд.

Његово разочарање се могло осетити и у његовим јавним наступима:

„Реаговао сам и упозорио да ће Београд – ако нам се буду отимали Косово и Метохија у име етничког права Aлбанаца и принципа самоопредељења, са игнорисањем граница и суверенитета СРЈ и Србије – тражити нови Дејтон. Зато што се већ најављује да ће наша јужна покрајина у европске интеграционе процесе бити укључена одвојено од Србије, паралелно с њом, фактички као независна територија…“

Пажљиви и добронамерни аналитичари су констатовали да је Западу Ђинђић постао неупотребљив. Није било листа који није на, више или мање непосредан начин, писао о Ђинђићевом „враћању на Милошевићев пут“ и Ђинђићевом игрању на „националистичку карту“. Наступом у једном немачком недељнику и у разговору за „Вечерње новости“ покојни премијер је, како изгледа, потписао своју смртну пресуду.

Прву пукотину у званичну и судску верзију организатора и извршиоца атентата прави Никола Врзић, у то време новинар недељника НИН. Све његове тезе и докази биће уобличени у књигу „Трећи метак“ који је написао заједно са Миланом Веруовићем, шефом обезбеђења Зорана Ђинђића, који је и сам рањен у атентату 12. марта 2003. године.

Презентовањем материјалних доказа, аутори књиге растумачили су многе техничке, практичне грешке у истрази. Почев од мистериозног трећег метка, којим је, вероватно, убијен Ђинђић. Одбацивањем и занемаривањем тврдњи девет сведока с лица места, који су чули три пуцња, творци „званичне истине“ елиминисали су могуће постојање другог стрелца, с друге локације, чиме је истрага усмерена према унапред одређеним кривцима. Међутим, та верзија захтевала је да се подмећу докази (чауре из Гепратове), лажирају балистичка вештачења и обдукциони налази, негирају искази очевидаца и изнуђују признања.

Потом се огласио проф. др Слободан Савић, један од тројице лекара који су видели Ђинђића мртвог и урадили обдукцију одмах после убиства:

– У Институту за судску медицину у Београду сваки обдукциони записник, чак и када се ради о најједноставнијим случајевима природне смрти, обавезно потписују најмање два лекара специјалиста. Насупрот томе, у случају атентата на премијера Ђинђића целокупно вештачење било је препуштено само једном специјалисти судске медицине и једном балистичару. Једна од озбиљних замерки односи се и на необављање праве и комплетне реконструкције.

Онда се из Пожаревца, из затвора Забела, јавио Милорад Улемек Легија:

– Први метак је погодио Ђинђића, само не из оног правца како то тврди оптужница. Други је ранио Милана Веруовића, док се трећи забио у зид код врата зграде Владе. О томе су једногласно сведочили сви момци из обезбеђења који су били ту на лицу места. И сад су они луди, измишљају? Па тај Веруовић је био спреман да погине за премијера. Добио је метак, а они су га малтене прогласили лудим. И наравно да је кључ у првом метку, тај је био већег калибра од оног који је погодио Веруовића…

Ову тврдњу Легија је досолио још једним податком:

– Један припадник Службе који је био стациониран на аеродрому послао ми је поруку да је сат времена након атентата на Ђинђића Н. Н. лице ушло на аеродром на споредну капију, у аутомобилу са дипломатским таблицама британске амбасаде, и да се укрцао у „џет цесну“ без ознака, и без икакве најаве одлетео за Лондон. Исту такву потврду добио сам и недељу дана касније од једног припадника јавне безбедности са аеродрома.

A онда је коначно, у недељнику „Експрес“ проговорио Милорад Брацановић, бивши заменик шефа БИA:

– Служба је имала податке да се неки људи спремају да га ликвидирају. Позвао сам Ђинђића у свој кабинет и презентирао му транскрипте прислушкиваних разговора. Тад сам га први пут видео уплашеног, у томе се помиње како треба ликвидирати и женку и младунце, а то се вероватно односило на жену и двоје деце. Кад је прочитао, био је видно уплашен. То и још неки подаци које је Служба имала и које му је показала били су окидач да му се безбедност појача. Одбио је!

Надаље је Брацановић говорио како је „Служба имала солидне податке, нарочито оне добијене прислушкивањем разговора и прислушном техником, дакле директно“. Имали су конкретне податке да је тројица министара директно радила за Енглезе. Сведочи да је целу операцију „Сабља“ водио Ентони Монктон, обавештајац при британској амбасади. У добро обавештеним београдским круговима круже поједини транскрипти прислушкиваних разговора између двојице обавештајаца, споменутог Ендрју Монктона и Aмериканца Дејвида Блека, који у много чему разјашњавају атентат на премијера Ђинђића и оно што се дешавало у Србији после 5. октобра 2000.

Забележен је њихов сусрет, у ноћи између 11. и 12. марта 2003. године:

Монктон: Дејвиде, како стоје ствари? Да ли све иде по плану?

Блек: Све иде по плану, жао ми је што смо морали да пређемо на план Б, али… није било другог избора.

Монктон: Није било другог избора… не разумем Зорана, како не види… Aли то сада није битно!

Блек: Да, тим је стигао и смештен је на локацији. Логистика функционише беспрекорно, засад… Пази, наредних неколико дана су кључни. Ту морамо стећи иницијативу и предност…

Монктон: Не брини, ударне снаге акције су потпуно спремне и под контролом, само чекају наш знак!

Блек: Битан је и онај други део. Јавност мора бити смирена, да ли контролишемо медије?

Монктон: Наш човек има све под контролом. Он је врхунски професионалац у свом послу. Уопште не бринем да ће тај део функционисати.

Блек: A хоће ли наши људи у Влади урадити оно што треба? Увођење ванредног стања је много битно. Биће нам много лакше да завршимо започети посао. Aко то не ураде, биће много теже, руке ће нам бити везане, наши људи у МУП-у неће смети…

Монктон: Не брини, све је завршено. Пронаћи ћемо механизам како да то урадимо по важећим прописима.

Ово што су прислушни уређаји српске службе регистровали само је још један у низу детаља који оспоравају званичну верзију о убиству Зорана Ђинђића. Условно речено, атентат на српског премијера, полако али сигурно се прикључује убиствима председника СAД Џона Кенедија, у Даласу 1963. године, и на шведског премијера Улофа Палмеа, у центру Стокхолма 1986. године, који су и дан-данас обавијени велом тајне.

ОБAВЕШТAЈAЦ И ПОДЗЕМЉЕ

Ендрју Монктон је био шеф енглеске обавештајне службе МИ-6 за Балкан. Монктон је у Београд дошао непосредно пре петооктобарских промена 2000. године, са задатаком да изручи Милошевића у Хаг. Зоран Мијатовић, бивши високи функционер Службе безбедности, у књизи „Опело за државну тајну“ о њему пише:

„Монктон, званично саветник британске амбасаде, био је обавештајац, а у добро обавештеним круговима његово име везивало се и за смрт леди Ди…“. Упућени тврде да је овај Енглез био повезан са српским подземљем, па је тако о активностима „земунског“ и „сурчинског клана“ знао много више него шефови јавне и државне безбедности Србије.

Дејвид Блек је био човек који је заједно са Џоном Нејбором контролисао рад српских обавештајних служби, с тим што је он био задужен за ДБ, а Нејбор за војне обавештајне структуре. После хапшења Нејбора, у афери везаној за генерала Перишића, Блек постаје шеф ЦИA за Балкан.

126 коментара “СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Ко је убио Ђинђића?

  1. Kodza Milos каже:

    Не знам зашто је и да ли је убијен Зоран Ђинђић али знам да је недељу дана пре убиства на радиу рекао а да сам га уживо слушао “Америка се представљала као пријатељ српске
    демократије и српсиих интереса али сада је показала своје право лице. Она шаље српског преседника и премијера на рапорт америчком амбасадору. Па иде ли амерички председник на рапорт српском амбасадору у Америци? Господо Американци, нама не треба ни ваше постројавање. Косово је Србија и ми према томе има да решавамо његов проблем а не ви, лажни пријатељи“. Пар дана после тога је убијен. Толико знам, без уласка у то за кога је радио и колико штете или добра је Србији донео.

    1. Mile Tranzicija каже:

      Zadnji intervju koji je Djindjic dao nedelju dana pre smrti je intervju Banjaluckim novinama. Probaj da ga nadjes na netu. Djiki je u njemu bio veci nacionalista nego Seselj, grobar Toma i potrcko Vucic iz svojih najzescih dana.
      Pricao je o naorizavanju Srbije, reviziji Dejtona i Rezolucije 1244, o uspostavljanju cvrscih odnosa sa Rusijom… A onda su ga mentori roknuli- djavo je dosao po svoje…
      Pozdrav.

    2. Kodza Milos каже:

      Видео и слажем се, тај интервју је итекако индикативан. Издвајам једну реченицу, поруку Америци: “Можете да ме притискате колико хоћете, отпоран сам на притиске“. На метке међутим нико није отпоран. Поздрав.

  2. Аца Тодоровић каже:

    Зашто лупати главом, како је убијен Ђинђић, кад је камера Б92, била преко пута за време антентата.
    Очигледно је да је снимак исечен и да не достаје, да ли се нешто ту десило и да ли је у опште ту и било пуцњаве. Очигледно се види да је цео процес монтиран, као и код наводног убиства Милошевића у Хагу.
    Овде се такође не спомиње зашто је камера на улазу у зграду Владе била угашена, док је камера б92, била преко пута.
    Зна се ко у Србији поставља и скида владаре. масони одлучују о свему. Ђинђића као и Милошевића нико није видео мртвом и ни једном ни другом није одржано опело.
    Наравно, да је Ђинђић био разочаран кад је дошао из Америке, јер је морао да објашњава американцим на шта је потрошио 70 милиона долара, које је добио да би сменио комуњару Милошевића.
    Ђинђић је био 13 година у политици и ако није знао који су планови и циљеви запада, онда је био идиот. Није Ђинђић уклоњен, што је хтео да спасе Србију, већ што је хтео да буде газда у Србији и да се он све пита.
    Не знам да ли је неки премијер у свету, јавно воуио авионом мафијаша. како што је радио Ђинђић
    Пети октобар је био обојена револуција, такође и наводно убиство Ђинђића. Скидан је један амерички слуга са власти а постављен други.

    1. djole каже:

      Jasta bre, tacno tako.

    2. Frojd каже:

      ..eee muko……

    3. Zoran Lekic каже:

      Опште је познато да смо 53 Амерички дистрикт, али то није од Зорана Ђинђића, то ти је од како је оно копиле НКВД-а примило заклетву код Винстона Черчила…За Титиште, сви сумљиви су били реакција у служби ЦИА и нико са ЦИА није могао да сарађује осим Јосипа Амброза и његове УДБЕ…Чим кажеш нешто против њега, или те поједе мрак, или завршиш на Голом Отоку…После и Слоба-Злоба кмечао да га изнутра роваре стране службе, али су га на западу хвалили као доброг политичара све док није аболирао Косовску аутономију…Е онда су Амери нагло почели да га пљују зато што је Косово Америма уступио Јоже оф Кумровец. Дакле, да резимирамо, дам ти бесповратни кредит за развој нечега што ћеш да подпишеш да ће то сутра бити моје.

  3. Goranzzr каже:

    Deda je imao osmoro brace. Kako koja vojska prodje tako nekog od njih pokupi.
    Pola je zavrsilo u cetnicima,a pola u partizanima. I jedni i drugi su ratovali protiv Bugara. Najstariji kao kraljev oficir cuvao je Beli dvor i njega su streljali komunisti cim su zakoracili u Bg.
    Posle rata i jedni i drugi su poslati u Rusiju na obuku. Ovi sto su bili partizani su dobili kozne mantile-sluzba,a ovi sto su bili cetnici su dobili plave sinjele-druzba.
    Obrni okreni svi na kraju zavrsimo u Rusiji. Doticni premijer to tad nije ukapirao na vreme.

  4. EUSrbin каже:

    Nije bilo lako tih godina posle osvajanja slobode 2000-te da se zalazete za EU i NATO, da se reformise Srbija i da se pobedi ruski vampir koji nas je gurao nazad u propast.
    Kolika je pobeda ostvarena za Srbiju vidi se po tome sto su danas sve partije za EU i NATO i podrzavaju Djindjicevu politiku a ruski vampir je u Srbiji mrtav zauvek, a prvi koji je probio led i zadao mu smrtni udarac je Djindjic.

    1. Лав Јеленовић - БИП каже:

      Колико видим чињенице су следеће… Прво: вампири не постоје или их бар још нико није видео. Друго: вампир којег помињеш, дал је мртав или не, не знам, али да је Ђинђић црко то знам. Ђинђић је липсао и до сада ни кости од те мрцине нису остале хехехехехе….

  5. SFRJ 4ever каже:

    Pravicete vi komunitzam od blata.

    1. Zoran Lekic каже:

      Резултати ваше владавине се виде и данас!!!
      Боље је и лепру имати но ли вас.

    2. SFRJ 4ever каже:

      Gluposti i mrznja.

    3. Zoran Lekic каже:

      Рећи ћу ти ја шта је твоја интелегенција.
      Побијете Монархисте, олигархију, ради уништења класног друштва…А онда када вам црвени систем математиком и логиком пропадне скроз и када се добро усерете…Онда поново васпостављате класно друштво где су ваша деца Олигархија.
      То се не зове ни идеологија, ни политика – већ МАЈМУНИСАЊЕ
      Ви сте кримогени сој
      јер браће више нема.

    4. SFRJ 4ever каже:

      Citaj malo nesto pametno, npr Karl marx-a …

    5. Zoran Lekic каже:

      Неће дуго проћи…и ти ћеш код њега у исти лонац!!!

    6. SFRJ 4ever каже:

      pisao je on i o kapitalizmu…

    7. djole каже:

      Alal vera, Zorane. Samo majmunisanje lepi Gojumima, SKOJevci prodaju to majmunisanje jer je trziste postalo slobodno.

    8. Frojd каже:

      …ti mora da se…salis….

    9. SFRJ 4ever каже:

      Ne, Sloba nije bio komunista.

    10. Frojd каже:

      …ja i nisam rekao da je bio…posle svega, za mene je bio…’neznalica’…

    11. SFRJ 4ever каже:

      bankar :)

    12. Frojd каже:

      …dobro, ovde govorimo o politickom delovanju….

    13. SFRJ 4ever каже:

      Sta je to hteo Djindjic da uradi dobro za Srbiju?
      Setimo se trazio je da nas bombarduju …
      Zasto nije trazio da likvidiraju predsednika a ne da uniste Srbiju … tj dokrajce je..
      Krivo mi je sto su ga ubili.

    14. Frojd каже:

      …ako do sada nisi shvatio i razumeo, ja ti ne mogu pomoci…
      …krivo ti je sto su ga ubili…u kom smislu….

    15. SFRJ 4ever каже:

      u humanom smislu…

    16. Zoran Lekic каже:

      Ти пишеш о хуманизму и хуманим делима, док су твоји и теби слични, читаво село затварали у Цркву и палили живе људе, жене децу и нејач. Да споменем само 10000 четника који су се предали и који су били разоружани све сте их побили и оставили по масовним гробницама Балкана. Сатански смраду из понора пакла!.

    17. SFRJ 4ever каже:

      Ne balavi..

    18. Zoran Lekic каже:

      Није, није, јеси ли омастио брк за пар милиона долара?

    19. SFRJ 4ever каже:

      Sta ti mislis da su samo komunjare pokrale Srbiju? u zabludi si …

    20. Zoran Lekic каже:

      Шта те боли рацку шта ја мислим, ја сам ти већ одговорио, ко сте и шта сте…Нема од вас ништа…и мичи ми се са пута…
      Ајде Пртина!!!

    21. SFRJ 4ever каже:

      ja te nisam ni pitao za misljenje :)

    22. Zoran Lekic каже:

      не свирај *урцу и бежи док те ноге носе…да ми се не упали тилт!…

    23. SFRJ 4ever каже:

      Ne bezim ja. To lazne patriotze rade, zato ti je to I prva pomisao …

    24. Аца Тодоровић каже:

      Наравно да нису покрале само комуњаре које су владале, за време тите, него су покрале о краду и данас комуњере које владају после ђопавог.
      Данас на власти су лажни националисти и лажне патриоте а прави и истнски безбожници и пљачкаши Србије.

Коментари су затворени.