Прочитај ми чланак

Сутра завршне речи у поступку рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића

0

cica-Draza

У Вишем суду у Београду сутра би требало да буде настављен поступак за рехабилитацију вође четничког покрета у Другом светском рату Драгољуба Драже Михаиловића током које ће бити изнете завршне речи, док ће одлука бити саопштена 14. маја.

На прошлом рочишту представљени су писани докази међу којима су стенографске белешке са суђења, дописи влада Велике Британије и САД, као и извештаји Државне комисије за откривање тајних гробница.

Заступник подносилаца захтева за рехабилитацију Михаиловића, адвокат Зоран Живановић рекао је тада да очекује да ће бити донет акт о рехабилитацији.

„Очекујем да ће бити усвојен захтев за рехабилитацију на основу изведених свих писаних доказа, сведока и вештака који су говорили у прилог томе“, истакао је он.

Захтев за рехабилитацију Михаиловића су 2006. године поднели његов унук Војислав Михаиловић, професори Правног факултета Универзитета у Београду Смиља Аврамов и Коста Чавошки, Српски либерални савет и Удружење Југословенске војске у отаџбини.

Захтевом је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт због колаборације с нацистичким окупаторима и којом су му одузета сва грађанска права. Поступак за рехабилитацију почео је 16. септембра 2010. године, али је у два наврата дошло до застоја у процесу.

Први пут се чекало утврђивање дана стрељања Михаиловића, а други пут јер је Савез антифашиста Србије поднео кривичне пријаве против два сведока због лажног сведочења.

Решењем Првог основног суда у Београду је као датум Михаиловићеве смрти утврђен 17. јул 1946. године.

(Танјуг)

16 коментара “Сутра завршне речи у поступку рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића

  1. Perun каже:

    „Ratni dnevnik Vrhovne komande nemačke armije“
    („Krigstagebuch des oberkommandos der Wehmacht“).

    Po prvi put našim čitaocima postaće dostupan ovaj prvorazredni istorijski dokumenat.
    Od 1945. pa do nedavno, dakle, skoro pola veka, učili smo u Titovim školskim udžbenicima,
    da su ustaše i četnici „narodni neprijatelji“ i „izdajnici“.

    Najzanimljivije pitanje ovde glasi:
    Šta, stvarno, o tome kažu nemački dokumenti?
    Odgovor, razume se, nalazimo u najvažnijem nemačkom istorijskom dokumentu,
    u „Ratnom dnevniku Vrhovne komande nemačke armije“

    Nemački izvori, međutim govore sasvim nešto drugo, da su se, naime,
    ustaše i Nemci borili protiv četnika, da su četnici bili priznati od Saveznika
    kao antifašistički pokret otpora, da su četnici prvi započeli borbu protiv
    okupatora i to već početkom maja 1941, dok su partizani započeli svoje aktivnosti
    tek u septembru, dakle, četiri meseca kasnije nego Draža Mihailović.

  2. moma каже:

    Аман да ли овај Перун има ишта да ради у животу сем да преписује историју на портал? Па још хрватским писмом. Извињаван се ако то ради због Хрвата. Заузима огроман простор да би рекао што је хиљаду пута написано. О Дражи постоје стотине написаних докумената, есеја, књига. Ако Перун почне да нам све њих преписује неће остати на порталима ни редак за остали свет. И са Дражом је већ доста јер ко хоће да зна да је Дража био једини вођа устанка и отпора тај је могао да прочита товаре написаног материјала. Ко то није схватио неће никада ни схватити. Замлате које су носиле ону штафетару 40 година и певали о птичицама и цвећу неће данас ништа схватити јер што се учи 4 деценије не заборавља се лако. А ако случајно и схвате неће признати да су били замлате толико времена. Рехабилитацију ја и не прихватам јер он није за мене никада ни био кривац већ херој кога Европа треба да слави. Ко треба да га рехабилитује и од чега?. Комунисти смислили, комунисти судили, комунисти осудили и убили па још и сакрили где су га бацили. Њима треба судити, а не рехабилитовати њихове жртве. Када се они осуде тек онда можемо рећи да су сви остали рехабилитовани. Да сам Дражин потомак с поносом бих тражио да се не рехабилитује. Треба судити том злочиначком суду. То би била правда. Не могу бити изједначени убице и убијени. Неко мора бити крив

    1. Спира каже:

      немој да се качиш са перуном јер ће мо сви видети и твоју ИП адресу од стране убогог

  3. Veljko каже:

    Daće Bog ,da se ta nepravda ispravi.Pravda je spora ali dostižna.

  4. Perun каже:

    Posle četiri decenije zabrane američka knjiga o Draži
    Marko Lopušina | 19. januar 2014.

    Posle četiri decenije, u SAD dato zeleno svetlo za objavljivanje knjige pukovnika Roberta Mekdauela „Streljanje istorije“.
    Mihailović se, za razliku od Tita, borio protiv nacista od prvog do poslednjeg dana rata
    KADA je američki istoričar i bivši vojni obaveštajac Robert Mekdauel početkom 1970. godine u SAD pripremao objavljivanje svoje knjige „Streljanje istorije“ o generalu Draži Mihailoviću,

    maršalu Titu i borbi četnika i partizana protiv nacista u Drugom svetskom ratu, CIA je zabranila štampanje i distribuciju ovog dela.

    Tek 42 godine kasnije, „Streljanje istorije“ je štampano u SAD na engleskom i u Srbiji na srpskom jeziku. Američka čitalačka publika je tako dobila priliku da spozna drugo lice rata na prostoru bivše Jugoslavije.

    Mekdauel je krajem 1944. bio oficir za vezu američke obaveštajne službe OSS u štabu kod đenerala Draže i šef Odeljenja OSS za Jugoistočnu Evropu.

    Na licu mesta se uverio kako su se pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini borili protiv nacista i kako su ih saveznici, Amerikanci i Englezi izdali i predali komunistima.

    Ta istina nije bila po volji američkoj vlasti pune četiri decenije i knjiga je bila pod embargom.

    I za kraj
    ———

    ZAHTEV

    ZBOG svog stava pukovnika Mekdauela da je general Mihailović jedini istinski nosilac otpora Hitleru i njegovim slugama u Jugoslaviji, po povratku sa vojne misije pukovnik Mekdauel je, u zimu 1944, udaljen sa mesta šefa Odeljenja za Jugoistočnu Evropu.

    Kako se danas otkriva, Titov režim je 1970. godine „zahtevao“ od američkog državnog sekretarijata da se profesor Mekdauel osudi na smrt,
    a da se njegov rukopis knjige „Streljanje istorije“ spali!

  5. Perun каже:

    Odlikovanja: Čiča Draže

    Srebrna medalja za hrabrost, uručena 1913.
    Spomenica za Srpsko – turski rat, uručena 1913.
    Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uručena 1913.
    Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1915.
    Engleski Vojni krst, uručen 1917.
    Beli orao sa mačevima četvrtog reda, uručen 1918.
    Beli orao sa mačevima petog reda, uručen 1920.
    Spomenica za rat 1914 – 1918., uručena 1920.
    Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1920.
    Albanska spomenica, uručena 1921.
    Orden Svetog Save četvrtog reda, uručen 1928.
    Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
    Čehoslovački Orden belog lava trećeg stepena za vojne zasluge, uručio lično predsednik 1937.
    —–
    Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl de Gol, 1943.

    Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima,
    dodelio predsednik Hari Truman 29. marta 1948.

    Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.

Коментари су затворени.