Прочитај ми чланакНеколико момака из околине Осечине, последњих пар година, пронашло је своју срећу оженивши се девојкама из Албаније. Пример су Линдита и Драган из села Гунајци код Осечине који већ две године живе у срећном браку.
Неколико момака из околине Осечине, последњих пар година, пронашло је своју срећу оженивши се девојкама из Албаније. Пример су Линдита и Драган из села Гунајци код Осечине који већ две године живе у срећном браку.
Један сусрет је Линдити и Драгану био довољан да пожеле заједно да проведу остатак живота. Драган је преко друга сазнао за Линдиту, док је била код сестре у Пожеги. Одмах се упутио да је упозна.
„Он је дошао ту и отишли смо у собу. Тамо смо причали. Тада смо разменили бројеве телефона. После тога ја сам отишла у Албанију. Чули смо се више пута и онда је он питао да дође код нас. Ја сам питала брата и мајку, и они су пристали да дође“, прича Линдита.
„Ја сам отишао тамо и запросио сам је. Онда смо сачекали 15 дана, јер је то њихова процедура, а онда смо отац и ја отишли по младу“, присећа се Драган.
Удаљеност од 900 километра није била препрека, као ни језик, нити вера. Умешала се љубав и изградило поштовање, које је и данас, две године после, стуб ове породице.
„Ја сам презадовољан. Чини ми се да у региону није могао пронаћи такву особу. Мој Драган је много срећан. Срећнији је него што је тежи када је њу нашао“, прича Драганов отац Мића.
По доласку у воћарски крај, Линдита је први пут брала малине, купине и шљиве. На пољопривредне радове у породици Мићић, који обрађују осам хектара земље, брзо се навикла. Разлика у обичајима, традицији и храни, као да није постојала.
„Навикла је се на нашу храну. Све спрема. Она меси хлеб. Када је дошла, имала је 20 година и одмах је почела да меси хлеб и спрема храну“, прича Славица, Драганова мајка.
Иако је било скоро извесно да ће овај крај опустети, захваљујући младим Албанкама, усрећили су се многи момци у Подгорини.
„Неколико их има, у Гунајцима, Драгодолу, у Скадру и у Ставама, доле. Како их нађу?! Нађу их како им требају“, каже Марија Алексић.
И поред тога што су венчани по грађанским и црквеним обичајима, српска администрација Линдиту препознаје као странкињу која борави у Србији. Она плаћа боравишну таксу, а забог визе која се издаје на одређен рок, сваких шест месеци мора да изађе из земље и поново се врати. Срећа, па граница са Босном није тако далеко, али ни она друга која спаја девојке и момке.
