Прочитај ми чланак
„На нас су бацали фекалије, лупали су по вратима, пљували по ветробранском стаклу, једну Италијанку су вукли за косу. Та велика маса људи, жао ми је што ћу ово написати, али они су потпуни дивљаци … ”
Камил Булонис, пољски путописац и блогер, био је протеклих дана на путовању у Италији. Приликом повратка, на италијаснко-аустријској граници, Булонис је 5. септембра посведочио о томе како изгледа инвазија илегалних имиграната и дошао до закључка да су они заправо најобичнији – дивљаци. Текст преведен с пољског портал pandora.kreativisti.org преведен је у цијелости, а све фотографије приказују италијанско-аустријску границу:
„Прије пола сата на граници између Италије и Аустрије, видио сам својим очима велико мноштво имиграната…
Са свом солидарношћу с људима у тешким увјетима, морам рећи да оно што сам видио изазива ужас… Та велика маса људи – жао ми је што ћу ово написати – али они су потпуни дивљаци … Вулгарни, бацају боце, урлају ‘Желимо у Њемачку!’ – а да ли је Њемачка данас рај?
Видео сам како су окружили ауто једне старије Италијанке, извукли су ју за косу из аута и жељели су се одвести у том ауту. Покушали су преврнути аутобус у којем сам се и сам возио, заједно с другима. На нас су бацали фекалије, лупали су по вратима како би присилили возача да их отвори, пљували су по ветробранском стаклу … Питам се из којег разлога? Како ће се ово дивљаштво асимилирати у Немачкој?
На тренутак сам се осећао као да сам у рату … Доиста осећам жаљење за ове људе, али ако они дођу у Пољску – не мислим да ће од нас добити било какво разумијевање … Три сата смо чекали на граници коју на крају нисмо прешли.
Цела наша група враћена је натраг у Италију уз пратњу полиције. Аутобус је оштећен, прекривен фекалијама, изгребан и са сломљеним прозорима. И то би наводно требала бити демографска идеја? Ове велике моћне хорде дивљака?
Међу њима дословно није било нити жена, нити дјеце – огромна већина њих били су агресивни млади мушкарци …
Још јуче, док сам о њима читао на свим веб страницама, подсвесно сам осетио суосећање, забринуо се за њихову судбину, али након онога што сам видио данас, ја се само бојим, а ипак сам сретан што нису одабрали моју земљу као своју дестинацију.
Ми Пољаци једноставно нисмо спремни прихватити ове људе – нити културолошки, нити финансијски.Не знам да ли је итко спреман. Према ЕУ маршира патологија какву ми још нисмо имали прилике никада видети и жао ми је ако је нетко увријеђен овим натписом …
Могу додати да су аутомобили дошли с хуманитарном помоћи – већином с храном и водом, а они су једноставно преврнули те ауте …
Аустријанци су преко мегафона обзнанили да постоји допуштење за њих да пријеђу границу – жељели су их регистрирати и пустити их даље – али они нису разумјели те поруке. Они не разумију ништа.
А ово је био највећи ужас … Међу неколико хиљада људи нитко није разумиои талијански, или енглески, или немачки, или руски, или шпански … Оно што је једино значило био је закон шаке … Тукли су се за допуштење да крену даље и добили су то допуштење – али нису схватили да су га добили!
На француском аутобусу отворили су пртљажни простор – а све што је било унутра украдено је у кратком року, неке ствари су остале лежати на поду …
Никад у свом кратком животу нисам имао могућности видјети такве сцене, а осјећам да је ово тек почетак.“
Речи су то сасвим слободоумног човјека, који ето, „није још научио бити мултукултуралан“ и никада није био у дотицају с примитивним светом који краси исламски свет, одакле долазе читаве хорде паразита, у дословном смислу, и приређују на тлу Еуропе управо оно што је Жан Распаил описао у својем ремек дјелу Камп светаца.
Кад мало размислимо, можда је управо та књига некоме и дала идеју како колонизирати један читави континент без испаљеног метка.
Судбину Еуропе која је описана у књизи нећемо вам овде износити, њу можете и сами предвидјети, а ако доиста нетко осјећа мржњу према самом себи, онда нека и даље буде „хуман.“
Дивљаци ће сасвим сигурно знати прикладно захвалити.
Извор: Pandora; преузето са: dnevno.hr
