За само четири дана, хрватска војска и полиција отерале су са вековних огњишта више од 250.000 Срба, док је из Хрватске током ратних деведесетих, према подацима „Веритаса“, нестало скоро 400.000 српских цивила.

У хрватској војној акцији убијено је 1.922 Срба, а 2.073 нестало
Тог 4. августа 1995. године, у четири ујутру, започела је акција на фронту дугом 700 километара. Већ тог истог дана, хрватски бојовници пробили су прве линије одбране Срба и заузели Свети Рок у Лици. Следећег дана наставило се са гранатирањем градова и смишљеним терором који је поспешио одлазак преосталих Срба.

Пре него што су уклључили камере да се сними тријумфални улазак хрватских снага у Книн, главни град Републике Српске Крајине, уклоњени су сви трагови масакрирања недужног становништва. Хрватске бригаде 6. августа заузимају територију око Слуња (северно од Плитвица) и на граници са Босном и Херцеговином састају се са снагама Армије Републике БиХ. Следећег дана, 7. августа, падају и последња српска упоришта. У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објављује да је акција „Олуја“ завршена.

Парастос жртвама „Олује“

Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ из Београда позвало је јуче грађане да у недељу, 18. новембра, дођу у цркву Светог Марка у Београду, где ће бити служен парастос за убијене у „Олуји“. Разочарани срамном пресудом Хашког трибунала који је ослободио хрватске генерале од сваке одговорности за злочине почињене над Србима, Удружење позива Србе да дођу у цркву, где ће у девет часова бити служена Света литургија, а у 11 часова парастос за све жртве хрватске војне акције из 1995. године.

О томе шта је епилог ове акције говоре поражавајући подаци Документационо-информационог центра „Веритас“.

Према њима, у Хрватској је пре рата живело 582.000 Срба, што је чинило 12,2 одсто становништва, и 106.000 Југословена, док је на попису из 2001. године у Хрватској регистровано 201.000 Срба и 176 Југословена. Према тим подацима, скоро 400.000 Срба је „нестало“.

Крајни резултат акције је победа Хрватске и БиХ, нестанак Републике Српске Крајине, нестанак

Аутономне покрајине западне Босне и крај рата у Хрватској.
Међународни трибунал је првобитно операцију „Олуја“ окарактерисао као удружени злочиначки подухват, с циљем трајног и присилног протеривања Срба с простора бивше РСК. А. М.

„Веритас“: Погинуло и нестало 6.990 Срба

Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, у ратном и послератном периоду, закључно са 31. октобром 2011. године, на подручју Хрватске погинуло је најмање 4.917 људи, углавном српске националности.

– Погинуло је 4.917 особа – 4.451 мушкарац, 466 жена и 50 деце

– Само у акцији „Олуја“ погинуло је и нестало 1.922 Срба, од тог броја 1.192 цивила

– Убијено је 50 особа млађих од 18 година, 3.782 људи старости од 18 до 60 година и 671 особа старија од 60 година

– Међу погинулима је 1.159 цивила, 3.588 војника и 170 полицајаца

– Постоје подаци за 2.073 несталих, 1.524 мушкараца и 549 жена.

Међу њима је 18 деце, док је старост 127 особа непозната

Сећам се само очаја и беде!
Тог 4. августа 1995. године свима се у памћење урезала слика која је цепала душу – дечак Драган Миоковић (29), тада стар свега 12 година, за воланом трактора којим из села у околини Грачаца бежи према Србији спасавајући живе главе своје породице. Седамнаест година касније Драган је са супругом и ћеркицом старом три месеца свио породично гнездо у Београду, успешно се бави приватним послом и живи чистог срца – не осећа ни према коме мржњу због онога што му се десило. Само га боли то што постоје људи који могу да славе туђу патњу.

Спасао породицу 4. августа 1995. године возећи трактор од Грачаца до Србије: Драган Миоковић
– Хрвати су очигледно политички добро одрадили посао. Осећао сам се чудно када сам чуо пресуду, али највише ми је било криво када сам видео људе у Хрватској који славе и радују се туђој несрећи, а не знају колико смо патили – смиреним речима је почео Миоковић причу за „Ало!“. На питање како се сећа оних дана од пре 17 година, каже да је био дете и да је другачије гледао на ствари.

Драган Миоковић, дечак са трактора у „Олуји“, 17 година касније
– Више се сећам очаја и беде. Као да је неко сав труд и рад мојих предака ресетовао и рекао: „Хајде сада из почетка!“ Старијима је све то пало далеко теже – каже Миоковић и додаје да се у Хрватску не би вратио, али не због мржње.

– Тамо више немам услове за било шта… Кућа је запуштена и зарасла у коров, нема услова за пољопривреду, чиме се породица тада бавила. А и ја се сада бавим неким сасвим другим стварима. Радим компјутерску графику, сарађујем са клијентима из иностранства, имам супругу и ћеркицу. Овде је сада мој живот – објашњава Миоковић, који је у међувремену добио и наш и хрватски пасош.

Туђман: „Решено српско питање!
“Први председник Хрватске Фрањо Туђман је прогон Срба након „Олује“ окарактерисао као „решење српског питања“, што је описао у говору на отварању Ратне школе „Бан Јосип Јелачић“ у Загребу 14. децембра 1998. године.

– Српско смо питање, дакле, решили, неће више бити 12 одсто Срба или девет одсто Југословена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе – рекао је тада Туђман.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац шокиран је ослобађајућом пресудом хрватским генералима. Он је на конференцији за новинаре навео да пресуда Хашког трибунала више личи на политички памфлет или декларацију неке политичке организације него на пресуду суда УН-а.

Не смемо одустати од тужбе против амерички генерала

– Очито да је ослобађајућа пресуда резултат јаке дипломатије хрватске државе, која је после првостепене пресуде то и јавно најављивала, а потом и ангажовала једну веома познату лобистичку организацију, као и „12 величанствених“ експерата.

Ноћ пре изрицања пресуде у Хрватској је организовано и целоноћно бдење, које је уродило плодом. Изгледа да је њихов бог бољи од нашег – резигнирано је констатовао Штрбац, који ипак сматра да трачак наде и даље постоји, а то су тужба за геноцид пред Међунадорним судом правде (МСП), као и она коју је више од 200.000 Крајишника у САД поднело против америчке компаније МПРИ, чији су пензионисани генерали осмислили операцију „Олуја“.

– Од тога не смемо да одустајемо. Ова пресуда отежава те случајеве и сада се поставља питање да ли су уопште и изводљиви. Ја сматрам да јесу. МСП ради по другим принципима у односу на овај Хашки трибунал. У Хагу у судском већу седи пет, а у МСП 15 судија. Што се случаја против МПРИ тиче, амерички адвоакти пред америчким судом туже америчку фирму, што такође даје наду. Ми се с овим не можемо и не смемо помирити. Докле год постоји могућност, треба устрајати – рекао је за „Ало!“ Штрбац.

(Ало)

Ознаке: Београд, генерали, етничко чишћење, злочини, Србија, Хрватска