Нисам од њега чуо ни реч о покајању, није се помолио Богу за милост, нити је тражио опроштај, као што би, свакако, учинио неко ко ће умрети за који минут, прича Мувафак ал-Рубаи.

Бивши председник Ирака Садам Хусеин, који је осуђен на смрт вешањем и погубљен 2006. године, остао је јак до самог краја, не показавши ни најмањи знак страха нити покајања у последњим минутима живота, прича бивши саветник за националну безбедност Мувафак ал-Рубаи, који је надгледао вешање.

Седећи у својој канцеларији у Багдаду, у чијој се позадини налази статуа Садама око чијег врата виси уже којим је обешен, он се присећа последњих тренутака пред извођење некадашњег диктатора на вешала, преноси АФП. „Да ли је био злочинац? Јесте. Убица? Јесте. Крвник? Јесте. Али је остао снажан до краја“, тврди Рубаи.

Он се сећа да је Садам ушао сам код њега у просторију затвора где је погубљење извршено пре седам година, а носио је сако и белу кошуљу, понашао се нормално и опуштено, не показавши ни трунку страха. „Наравно, неки људи су тражили од мене да кажем како се оневестио или да је био дрогиран“, напомиње Рубаи и истиче: „Нисам од њега чуо ни реч о покајању, није се помолио Богу за милост, нити је тражио опроштај, као што би, свакако, учинио неко ко ће умрети за који минут“.

Рубаи је, каже, потом одвео Садама, који је имао лисице на рукама и држао Куран, код судије који му је прочитао оптужницу, а Садам је поновио: “Смрт Америци! Смрт Израелу! Живела Палестина! Смрт персијским свештеницима!” Након тога, Рубаи је одвео Садама у просторију са вешалима.

„Застао је, погледао у вешала, затим у мене, па спустио поглед… и рекао: „Докторе, ово је за мушкарце““, препричава Рубаи. Када је дошао тренутак да се попне на вешала, ноге су му биле још везане, па су Рубаи и остали морали да га одвуку до степеница.

Непосредно пре вешања, сведоци су му добацили подругљиво: “Живео Мухамед Бакр ал-Садр!” и “Моктада, Моктада!”, што се односило на Садамовог противника који је убијен за време његове владавине и на његовог рођака, који је дошао на чело моћне милиције после 2003.

Садам је одговорио: “Зар су то мушкарци?” и, пре него што је повучена полуга, почео је да рецитује стихове из Курана, које није успео да изговори до краја:  “Потврђујем да нема другог Бога сем Алаха, а Мухамед…”, и то су биле његове последње речи.

„Никада нисам имао тако чудна осећања“, каже данас Рубаи, који је трипут стављен иза решетака током Садамове владавине. „Он је починио небројене злочине и заслужио је да буде обешен још хиљаду пута, али то што сам тада осетио, било је веома чудно. Просторија је била пуна смрти“, каже он.

Садам Хусеин, који је владао Ираком током више од две деценије обележене бруталном репресијом, погубним ратовима и оштрим међународним санкцијама, обешен је пошто је осуђен за злочине против човечности због убијања 148 шиитских сељака у Дуџаилу 1982.

Био је председник од јула 1979. до марта 2003. године, када је изведен напад на Ирак под вођством САД, а америчке снаге су га у децембру исте године пронашле у рупи на једној фарми где се дотад скривао. Погубљен је три године касније, 30. децембра 2006. године, после кратког суђења. Неки Ирачани, посебно сунитски Арапи, са носталгијом се сећају времена Садамове владавине, нарочито периода унутрашње стабилности, који је у суштој супотности са бруталним насиљем у које је земља уронила откако је он збачен.

Садама се, такође, са великим поштовањем сећају и неки Арапи, који га памте по рату са Ираном вођеним од 1980. до 1988. године, сукобљавању са САД, нападима на Израел, али и по спокоју са којим је отишао у смрт.

(Танјуг)

Ознаке: Изреал, Ирак, САД, Садам Хусеин, смртна казна, страх од смрти