Господ Исус Христос започиње своју проповед у Назарету објављујући "годину милости Господње", најављујући долазак Царства Божијег, које подразумева не само наш индивидуални, духовни преображај, већ, пре свега, промену нашег односа према друштву-према ближњем, како се то види у речима пророка Исаије, које сам Господ наводи том приликом, показујући нам да хришћани итекако имају друштвену одговорност-бригу за другог, потлаченог, обесправљеног и потребитог, написао је на ФБ отац Бобан Димитријевић
Господ Исус Христос започиње своју проповед у Назарету објављујући „годину милости Господње“, најављујући долазак Царства Божијег, које подразумева не само наш индивидуални, духовни преображај, већ, пре свега, промену нашег односа према друштву-према ближњем, како се то види у речима пророка Исаије, које сам Господ наводи том приликом, показујући нам да хришћани итекако имају друштвену одговорност-бригу за другог, потлаченог, обесправљеног и потребитог. То значи да сви хришћани имају и политичку одговорност, у оном изворном, племенитом смислу те речи, у смислу одговорности за полис, град, друштво, заједницу. У времену у коме живимо оваква врста политичке одговорности(без уплитања у дневнополитичка трвења власти и опозиције) је прекопотребна за све хришћане, зато што у контексту садашњег друштвеног стања код нас, итекако су актуелне речи пророка Исаије:
“ Престаните да чините зло, учите се да добро чините! Тежите за правдом, потлаченом помажите, сиротом правду омогућите! Поглавари твоји су другари са лоповима, сви мито воле и за даровима трче!“ У нашем друштву, претходних месеци, студенти са својим захтевима и протестима јесу најдоследнији овим библијским речима, јер ненасилно и истрајно сведоче борбу за достојанство људске личности и живота, као и бригу за правду и истину, између осталог, и кроз истрајавање у захтевима за слободним функционисањем институција власти.
За наше време пророчки делују и речи покојног професора нашег Богословског факултета и једног од наших великих теолога, o.Радована Биговића, који је говорио да људи и народи који су изгубили дар покајања, праштања и помирења, људи и народи који су постали фанатични заточеници својих речи,ставова и уверења, који су горди, осиони,крути, који су пуни себе и своје величине, жељни господарења и власти, неспособни су за дијалог.Они виде само себе, а не другог.Они лепу реч имају једино о себи, а ретко, или никада о другом.Такви су спремни да говоре, али не и да слушају друге…
Ове речи итекако осликавају актуелно стање у нашем друштву.Зато, када видите или препознате да неко тако делује, било да је политичар, на власти, па и највишој, било да је у опозицији, било да је свештено лице, интелектуалац или обичан човек на улици,на послу, у породици, знајте да такав није на путу Божијем!
Свештеник Бобан Димитријевић







