Верујем да се оваквим текстом не досеже популарност, или симпатије многих. Ипак, моја дужност као човека, свештеника и хришћанина, јесте да вас подсетим на основе хришћанског, да не кажем људског, опхођења. Које ми, као друштво и као нација, немамо. То опхођење се назива – поштовање!

И, веровали или не, зато што га сами не пружамо, зато га и не добијамо, с том разликом, да они, којима ми не пружамо поштовање, знају лепо да живе и без њега, док ми, којима се не пружа поштовање, имамо фрустрираност и бесну немоћ коју даље, на друштвеним мрежама јетко, тим путем, сами себи увећавамо, у својој пакосној опсени да се ње, на тај начин, ослобађамо.

Али, да будем конкретнији. Пре свега, да нагласим, овај текст пишем јер сам добио критику, како већ познате ствари износим без неког реалног, а то ће рећи применљивог решења да се те ствари, или околности, превазиђу. Зато и пишем све ово, јер је ово начин. Начин, који је Светим писмом потврђен, а историјом посведочен. Како нашом, тако и светском.

Још је ап. Павле написао: „Сваки човек да се покорава претпостављеним властима. Јер нема власти а да није од Бога; Бог је поставио власти које постоје.“ (Рим. 13:1)

Дакле, ако себе сматрамо хришћанима, узећемо ове речи као нешто, над чим бисмо требали макар мало, да созерцавамо. Макар мало да утулимо властити его и покушамо да схватимо шта је то „писац хтео да каже“. И, на крају, макар мало одамо поштовања ап. Павлу, који је свој живот, за Христа дао.

Опет, један други Павле, нама далеко ближи, јесте Патријарх Павле, који је рекао: „Биће нам боље када ми будемо бољи“.

Дакле, ако верујемо у Бога, потражићемо га у својим личним околностима, разумевајући да је наш, целокупни живот, буквално ништа у поређењу са Вечношћу и да смо ми, као хришћани, а по речима ап. Павла, само привремени гости ове планете, али и наше нације. Да постоји једна „шира слика“ коју ми не можемо знати, али зато можемо бити захвални, што смо део ње. А зар то није онда Мир, који нам Христос даје? Не анестезираност масе, већ мир зреле личности.

Ап. Павле, такође каже: „Не варајте се, Бог се не да исмејавати. Јер што човек сеје он ће и жњети.“ (Гал. 6:7)

Примењено на наше размишљање, шта мислите шта ћете добити ако свог Председника називате погрдним именима? Шта мислите, какво поштовање ћете имати ако, заклоњени ник нејмом, о властитом Председнику штанцујете гадости? Или, за оне, тзв умереније, шта мислите како ће покољења вас називати, или се према вама опходити, ако ви, свог Председника, словите тек „Вучићу“, или „Вучићу п…“, као да сте ишли у Основну, заједно?! А није само Председник усамњени случај! Патријарха називате – Иринеј, као да је он продавац семенки испред Одеона. Тек, о нижем свештенству да и не говорим, то су, тамо неки попови. Претпостављам прљави и дебели. Глупи, по дефиницији. Али, зато сте ви паметни, и ви знате како се слави Св. Никола. Мрсно, разуме се, само је битно, да риба крај свеће стоји. То знате, јер вам је ваша баба рекла то! А то је онда традиција. И традиција мора да се поштује!

Заиста? Заиста мислите да се Бог може преварити? Да ли ви уопште и верујете у Бога? Како верујете, и у ког Бога то верујете? Знајте, закон важи за све, немојте да покушавате да исти адаптирате себи, већ покушајте себе да адаптирате том закону. И онда ћете досећи мир. И, онда ћете бити хришћани.

Нису браћа Рајт победила гравитацију, већ су нашли начин како да јој се на прави начин уподобе. Тако и ми, схватимо напокон, нећемо ништа добро постићи вређајући Председника, нити омаловажавајући слуге Бога живога (погледајте обавезно Малахију 2:7), јер – што посејеш то ћеш пожњети! Немојте мислити да је могуће другачије, и да сте баш ви особа која је најпаметнија на свету. Заправо, ви сами себе демантујете! Јер, да ли сте размислили, ако и тај „зли Вучић“ оде, ко ће на његово место доћи? Има ли таквог човека? Човека који се још није окушао на нашој политичкој сцени, а ако се већ окушао, шта га је тачно спречавало тада, да учини ову земљу бољом? Размислите мало о томе!

Бог је жив, и Бог постоји! Уколико Га унесете у своје личне околности, постојаћете и ви.

Мислите о томе…

ЛАЗАНСКИ ТРАМПУ: Најбитнија реч фали у писмима Вучићу и Тачију! Пиши поново! https://t.co/Iw6doFa01D

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 22, 2018

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: vidovdan.org

Ознаке: Александар Вучић, анализа, свештеник др Угрин Поповић