Прочитај ми чланак

Светлана видела Александра на ТВ-у, отишла код њега: Сад имају дете и живе на селу

0

- Она је дошла у Пирот без грама шминке. Ту смо се срели, причали и то је било то - каже кустос

Александар Манић (38) из околине Пирота упознао је своју супругу Светлану потпуно неочекивано путем телевизијске емисије „Сасвим природно“, а она је одлучила да напусти посао и дође да живи на селу.

Он је завршио Археолошки факултет и има звање кустоса. Радио је у музеју у Пироту, али је одувек маштао да се врати на село. То је и учинио, те се пре три године вратио у село Изатовци у Пиротском округу, где живи и његова породица која се бави сточарством. Како је истакао, веома је срећан што живи и ради на селу.

Светлану је упознао захваљујући управо емисији „Сасвим природно“ Јована Мемедовића.

– После твоје емисије, моја садашња супруга ме контактирала, почео је разговор, и једноставно кад човек осети то је то. Ми се чак тада нисмо ни видели, нисам ни знао како изгледа, у гласу сам осетио да је то то. Она је храбрија од мене. Она је дошла у Пирот без грама шминке. Ту смо се срели, причали и то је било то. Она је напустила државни посао, радила је као ревизор. Дошла је овде и крећемо сада од нуле, чекамо дете. У овом крају дуго није било ситуације да се чека новорођенче. Не знам тачно колико дуго, али сигурно више од 40 година – рекао је Александар.

Пре две године Александар је рекао да жели да се демографска слика села поправи, те да ће једног дана да доведе жену и да има дете.

Printscreen: YouTube/RTS Sasvim prirodno

 

Светлана је завршила Економски факултет, живела је и радила као ревизор у Београду.

– Десило се нешто што нисам ни очекивала, ни сањала. Кад сам погледала емисију и видела Салета десило се нешто у мени што не може речима да се опише. Видела сам човека ког сам можда целог живота чекала. Ја сам њега касније контактирала. Послала сам му поруку, па смо се онда чули. Ја кад сам га видела, знала сам да је то то. То је нешто што се осети, речима не може да се објасни нешто што се осети – рекла је Светлана.

Убрзо су од нуле започели живот на селу. Сада имају 70 оваца, планове, не боје се да неће успети.

– Нема места страху. Овде није потребна само крепка воља и снага ума, треба да гледате ка крајњем циљу – додао је Александар.

Они желе да отпочну повратак селу зарад здраве хране и здравијег детињства. Добили су сина и то је прво новорођенче у овом крају Старе Планине после 40 година. Сада имају 70 оваца, имају планове, а места за страх нема. Залажу се за повратак селу и здравијем начину живота.