Прочитај ми чланакУ Србији би до краја године требало да буде усвојена Стратегија за управљање водама до 2034. која предвиђа улагање од чак 8,5 милијарди евра у том периоду, али и достизање економске цене воде од 1,35 евра по метру кубном, речено је у Привредној комори Србије.
Илустрација (Фото Р. Крстинић)
У Србији би до краја године требало да буде усвојена Стратегија за управљање водама до 2034. која предвиђа улагање од чак 8,5 милијарди евра у том периоду, али и достизање економске цене воде од 1,35 евра по метру кубном, речено је у Привредној комори Србије.
Представници Светске банке су истакли да је цена воде у Србији социјална, због чега се недовољно улаже у водоснабдевање и каналисање воде, за шта би годишње било неопходно издвојити најмање 200 до 300 милиона евра.
У Србији се сада издваја, на републичком и локалном нивоу, између 100 и 150 милиона евра.
Министарство пољопривреде и заштите животне средине – Републичка дирекција за воде, ПКС и СБ, организовали су стручни скуп на којем су представљени нацрти уредби у области водних услуга у Србији.
То су Нацрт уредбе о утврђивању методологије за обрачун цене снабдевања водом за пиће системом јавног водовода и цене сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода системом јавне канализације и Нацрт уредбе о утврђивању критеријума за одређивање референтне цене воде.
Стручњак Института за водопривреду „Јарослав Черни” Слађана Милојковић рекла је за Танјуг да би те уредбе требало да буду усвојене крајем 2016. или почетком 2017. године. „Предвиђено је да се економска цена воде од 1,35 евра по метру кубном достигне у периоду од пет до шест година након усвајања стратегије. То поскупљење ће бити сукцесивно и неће свуда бити исто, већ је реч о просеку. То морамо да урадимо како бисмо обезбедили квалитетну воду будућим генерацијама”, нагласила је Милојковићева.
Она каже да је ситуација у Србији у области комуналних делатности, водоснабдевања и каналисања врло шаролика и да су у појединим општинама или комуналним предузећима цене воде за пиће за становништво два до три пута ниже у односу на цене које плаћа привреда за исту услугу. „Имамо ситуацију да су цене за каналисање или сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода два до четири пута ниже од цене водоснабдевања. Колика ће бити цена и зашто су толико велике разлике – зависи од комуналног предузећа, али и од капацитета саме општине. Нажалост, у већини општина је цена воде јако ниска и много општина мора из својих буџета да издваја одређени део средстава за текуће инвестиционо одржавање”, рекла је Милојковићева.
Представник Светске банке Дејвид Мишод рекао је да је вода у Србији доброг квалитета, али да има социјалну цену, због чега се не улаже довољно у инфраструктуру, као и да треба још доста да се ради на изграђивању погона за прераду отпадних вода.
Он каже да је СБ анализирала више од 400 комуналних предузећа у подунавском сливу и да је у комуналним предузећима за водоснабдевање у Србији примећено, на пример, да имају много више запослених него што је то случај у ЕУ. „Такође, Србија није најсиромашнија у региону, а има једну од најнижих цена воде”, рекао је Мишод додајући да се Суботица највише приближила економској цени, али и да тамо трошак за воду износи свега два одсто прихода домаћинства.
Он је рекао да се у ЕУ много више новца улаже у ту област и да је препорука ОЕЦД-а да то буде 0,5 до један одсто БДП-а, док у Србији то износи 0,2 или 0,3 одсто. „Око 200 до 300 милиона евра треба да инвестирате ако желите да испуните захтеве ЕУ”, нагласио је Мишод – преноси Танјуг.
