Прочитај ми чланак(Телеграф)
Кардинал Хорхе Бергољо, иако врло уважен у црквеним круговима, у прошлости се везивао за војну диктатуру и генерале који су спроводили злочине над недужним становништвом у Аргентини
О новоизабраном папи Фрањи многи имају само речи хвале, а због његове скромности уважен је у редовима Римокатоличке цркве. Међутим, у родној Аргентини његово име помиње се у много негативнијем контексту.
– Бог нас стално изненађује на најнеочекиванији начин. Он неће престати да нас подиже и просветљује кад год нам је потребно. Он не напушта залутало јагње. Бог себи не дозвољава да буде проклет својим грехом. Изнова и изнова нас мотивише – цитирао је папа Фрањо речи из Божићне посланице Бенедикта XВИ, и додао да су му оне дале утеху и охрабрење. Рекао је да је сигуран да су слично учиниле и за друге кардинале.
Ипак, овакав први наступ новог понтифа Свете столице и његова скромност, вожња аутобусом и живот у скромном стану у сенци су оптужби које на његов рачун долазе из домовине.
Јасно је да је Црква у Аргентини изгубила “мноштво оваца из стада”, људе који су се причешћивали, због подршке војној диктатури под којом је земља била од 1976. године до 1983. године. Не само да су генерали убијали хиљаде недужних, често их бацајући изнад реке Плате, а њихове сирочиће продавали оном ко понуди највише, већ су, такође, убили најмање два бискупа и мноштво свештеника.
Чак ни убиства других лица у одори није уздрмало подршку старијих свештеника, укључујући и представника Свете столице, генерала Хорхеа Рафаела Видела, који је био де факто председник Аргентине током хунте.
Генерал Видел, неколико његових војника и полицајаца осуђено је недељу дана пре Божића 1985. године, након обнове демократске владе у Кордоби за убиство 31 цивила између априла и октобра 1976. године. Неки од њих добили су смртну казну, али казне нису одслужили. Сам Видел је ослобођен 1990. године, тако што га је председник Аргентине помиловао. То је била честа пракса у Аргентини и Чилеу да се осуђени војници пензионишу и пусте да пензију проведу у својим домовима.
Оно што нико није могао да чује од старијих чланова аргентинске црквене хијерархије било је изражавање жаљења због почињених злочина у којима су многи од њих учествовали.
Степен саучесништва цркве у мрачним дела одлично је приказан у књизи “Тишина” уваженог аргентинског новинара Орациа Вербитског. Он описује како је аргентинска морнарица уз прећутно пристајање тадашњег кардинала Бергоља, ондашњег провинцијала Дружине Исусове, односно језуита у Буенос Ајресу, сакрила слуге диктаторског режима од правде која их је прогонила због злочина против човечности. Бергољо их је, наводно, крио у својој викендици на Острвима тишине на реци Плата.
Према писању данашњег “Лос Анђелес тајмса”, свештенике Орланда Иориа и Франческа Јаликса киднаповала је војска Аргентине у мају 1976. године, а у целом злочину учествовао је и нови папа, против кога је 2005. године у суду у аргентинској престоници поднета пријава због тога.
– Свештеници су се појавили пет месеци касније, дрогирани и избачени у пољу – пише калифорнијски дневник.
У жалби није била прецизирана природа умешаности Бергоља у отмицу, али је његов портпарол рекао да су све то само старе лажи. Наводно, папа Фрањо је тада рекао поменутој двојици свештеника да престану да се баве активностима која су се тицала сиромашних, што су они одбили, а киднаповани су након тога.
Бергољо, међутим, ако су ове оптужбе истините, није усамљени случај. Кристијан фон Верних, римокатолички свештеник који је 1976. године био капелан провинцијске полиције Буенос Ајреса, 2007. је осуђен због саучесништва у седам убистава, 42 киднаповања и 32 мучења. Остатак живота ће провести у затвору.
Критичари као најсрамнији моменат за цркву виде то што је Бергољо под свим тим околностима изабран за кардинала од стране папе Јована Павла ИИ.
– Колики би скандал био за папу изабрати неког ко је био умешан у убиства и скривање политичких затвореника – пита се Вербитски.
Многи би помислили да ће се кардинал Бергољо извинити у своје име, након казни које су изречене у Кордоби, али то се никад није десило. О отмици је сведочио 2010. године – након што је два пута одбио да се појави на суду – али су његови одговори тада били неодређени, тврди “ЛА тајмс”.
