Прочитај ми чланак
Бивши председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић први пут заједно, ексклузивно у новом броју Недељника, говоре о српско-хрватским односима, о паљењу застава и померењу, Томиславу Николићу и Колинди Грабар Китаровић, Вучићу и Шешељу, Титу и Милошевићу, рату и Хагу, четницима и усташама.
Тадић је оценио да су односи Србије и Хрватске свакако лошији него у време председничких мандата Иве Јосиповића и њега.
„Одмах након председничких избора и у једној и у другој земљи, имали смо наговештаје тог негативног тренда, кроз изјаве које доводе у питање територијални интегритет и Србије и Хрватске. Николић је након избора изјавио да је Вуковар српски град, а Колинда Грабар- Китаровић је похитала да издвоји Војводину из састава Србије. Таква реторика припада радикалним националистичким опцијама, а управо судар таквих политика нас је и довео до ратова деведесетих и свих трагичних последица тих ратова. Зато је данас изузетно опасно када долази до било каквог погоршавања односа Србије и Хрватске, а камоли до овакве ескалације до које је довела најава повратка Шешеља у Хаг и паљење хрватске заставе“, навео је Тадић.
Иво Јосиповић каже да је Војислав Шешељ ратни хушкач, а паљење заставе је провокација „која има за циљ унијети немир међу људе и покварити међудржавне односе“.
„Иако важност Шешеља не треба прецијењивати, сигурно је да на његове провокације треба реагирати, првенствено Србија. Наравно, и у Хрватској је требало реагирати јер паљење заставе увијек носи опасан набој, посебно када тако што чини особа са Шешељевом репутацијом и повијешћу“.
На ово Борис Тадић одговара да је Хрватска неадекватно и претерано реаговала повлачењем амбасадора, „јер није власт у Србији запалила хрватску заставу“.
„Па више пута су десетине хиљада хрватских навијача на утакмицама узвикивали пароле ‘Убиј, убиј Србина’ или су биле паљене српске заставе у Хрватској, па нисмо због тога повлачили амбасадоре. Нико се више не радује паљењу хрватске заставе у Србији од истих таквих шовиниста и националиста из Хрватске“, навео је Тадић за Недељник.
Иво Јосиповић причао је и о четницима и усташама.
„Фашизам, чија је иначица усташтво, не спава нигдје у свијету. Зар и у Србији не препознајете исто? Четништво и усташтво су ишли руку под руку. Али, чињеница да постоји одређени круг проусташки оријентираних људи, не значи да се итко, био Хрват или Србин, треба бојати. Хрватска је доминантно антифашистички оријентирана и проусташка политика је код нас ипак маргинална.“
На питање да ли је југоносталгичар, Јосиповић одговара:
„Ако ме питате да ли бих да се Југославија обнови, мој је одговор чврст и јасан – никако! Али, ако ме питате јесам ли у бившој држави имао лијепих животних тренутака којих се радо сјећам, пријатеља, неких вриједности које цијеним, одговор је свакако позитиван. Тита сматрам једним од великана наше повијести, са добрим, али и лошим странама његове владавине. Процјене повијесних личности ипак морамо чинити у контексту времена и простора у којему су живјеле и дјеловале. Тито сигурно није био демократа, дапаче. Али, укупност његова дјеловања треба судити полазећи од околности времена у којем је живио.“
Борис Тадић био је први српски званичник који се извинио због српских злочина.
„Нисам се покајао због извињења, јер сматрам да је то био неопходан чин. И данас и у Србији и у Хрватској многи не разумеју не само политичку, већ и етичку димензију тог чина. Управо због те етичке димензије бих то опет учинио“, јасан је Тадић.
Тадић и Јосиповић су одбацили опаске, које су својевремено стизале из напредњачког табора да су док су водили две земље развијали само личне и пријатељске, а не и међудржавне односе. Али, зашто је Александар Вучић ишао на инаугурацију Колинде Грабар Китаровић, а Тадић на Јосиповићеву није?
„Ја нисам ишао на инаугурације јер сам поштовао и спроводио тадашњу државну политику Србије. Вучић није имао такву врсту препреке. Ја сам, међутим, одлазио у Хрватску у много тежим околностима и из разлога који су носили неупоредиво већи ризик, него што је данас одлазак на председничку инаугурацију“, рекао је Тадић у великом интервјуу за Недељник.
(Недељник)
