Прочитај ми чланакНекадашњи председник бежи од одговорности, умањујући значај одлука Међународног суда правде. Борис Тадић сада тврди да је мишљење о косовској независности било необавезујуће
БИВШИ председник Србије и лидер СДС Борис Тадић покушао је да умањи значај негативног мишљења Међународног суда правде о проглашењу косовске независности изјавом да је та одлука саветодавна и необавезујућа. Међутим, својевремено је управо он тврдио да се мишљење МСП сматра најмериторнијим тумачењем принципа међународног правног поретка.
Фото: Јутјуб
Тадић је, у интервјуу једним дневним новинама, рекао да је тражење мишљења било део нормалне дипломатске процедуре и да председник Александар Вучић отворено „лаже да је то восак на коверти косовске независности“.
Питање мишљења МСП, који је оценио да декларација косовске независности није у супротности с међународним правом, у жижу јавности вратио је Вучић, који је више пута изјавио да је то једна од кључних грешака Србије у вези с косовским проблемом.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић слаже се са овом оценом:
– Иако то мишљење јесте саветодавно, оно је имало веома негативан ефекат на нашу позицију у вези са КиМ. Тај потез бивших власти надовезао се на ранију одлуку о довођењу Еулекса на Косово, и све то заједно било је огроман ударац интересима Србије.
ХРОНОЛОГИЈА
* фебруар 2008. – Косово једнострано прогласило независност
* октобар 2008. – Србија затражила да се УН обрати Међународном суду правде
* јул 2010. – МСП објавио саветодавно мишљење о декларацији о независности Косова
Генерална скупштина УН у октобру 2008. усвојила је, на предлог Србије, резолуцију којом се од МСП тражи саветодавно мишљење о проглашењу независности Косова. Питање које је формулисала тадашња власт гласило је: „Да ли је одлука привремених институција Косова о једностраном проглашењу независности Косова у складу са међународним правом?“
Тадић је тада рекао да ће се после мишљења суда Београд и Приштина поново наћи за преговарачким столом и да ће тада бити размотрене све могуће опције.
Одговор суда, међутим, био је супротан очекивањима Београда, а његова одлука оцењена је тада као велики ударац политици Србије о КиМ и тадашњим властима.
ЈАДНА МИЛОШЕВИЋЕВА КОСОВСКА ЕПОХА и западно-европски и амерички империјалисти https://t.co/CPOB9VJqg0
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 14, 2018
СПОРНА ФОРМУЛАЦИЈА ПИТАЊА
ЗА негативно мишљење МСП, многи су у то време окривили и несрећно формулисано питање, које је отворило простор Суду да се изјасни о формалном проглашењу, без улажења у питање права на сецесију дела територије суверене државе. Академик Коста Чавошки тада је писао да је, као добар пример, требало узети питање упућено Врховном суду Канаде, поводом права на сецесију Квебека, али да српске власти нису разматрале тај случај.
