Подешавања / Settings

Међутим, недавно се десила промена коју су многи гледаоци одавно прижељкивали – на ту телевизијску станицу се одједном поново вратила ћирилица.

Све у свему, рекло би се, у припреми је један нови скуп „знанственика” који ће изложити своје радове о томе да су Срби, заправо, присвојили ћирилицу од Хрвата и, пошто су је незнатно дотерали, прогласили за своје национално писмо.

Научни скуп „Хрватска ћирилична баштина“ у Хрватској академији знаности и умјетности (ХАЗУ) представља познату стару идеју Хрвата да је све што је српско у ствари њихово, оценио је српски лингвиста Милош Ковачевић.

Председник ХАЗУ академик Звонко Кусић навео је у поздравном говору да је хрватска ћирилична башšтина „свесно или подсвесно била потискивана“, док је академик Стјепан Дамјановић указао да је од од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становнишšтво своје културне потребе израžжавало и ћирилицом, наравно без објашšњења да ли су Срби били поменуто „становнишšтво“.

Од Берлинског конгреса до данас, води се културни рат за потискивање српске ћирилице из јавне употребе. Деветнаести век је век национализма: затекао је Србе са ћириличном азбуком, Хрвате са латиничним писмом (православнни Словени писали су ћирилицом, а католички Словени латиницом). Покушај Руса да наметну Пољацима пољску граматику ћирилицом је пропао, што важи и за Хрвате […]

Књижевни и ликовни критичар говори за „Новости“ о томе како не воли разлике, већ сродности између Србије и Северне Србије – Војводине. Дo горњег спрата породичне куће др Драшка Ређепа пролази се уским степеништем кроз шпалир уметничких слика, од којих се не виде зидови. Дневна соба је прича за себе: од пода до таванице ишарана […]

Широм Европе, па и у Србији, данас ће бити обележен Европски дан језика, који за циљ има подизање свести о значају учења страних језика, као и промоцију језичке разноврсности и међукултурног дијалога.  Празник је установљен 2001. године одлуком Савета Европе и уз покровитељство Европске уније у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност […]

Због „мира у Европи“ посланик у Скупштини Савета Европе Михаел Шацингер, уместо нашег, предлаже коришћење „југословенског језика“ Да ли ће нам и деца ускоро учити из југословенског буквара? Михаел Шацингер, немачки лингвиста и посланик у Скупштини Савета Европе, сматра да српски језик треба укинути. Наиме, његов предлог је да земље које су некада чиниле Југославију […]

Мислите ли ви у Србији да продају српских сувенира потпомаже име Београда исписано латиницом или квалитет тих производа.  Мноштво шареног света домаћег и страног тиска се Кнез Михаиловом улицом из које је неко паметан давно протерао аутомобиле. Чују се различити језици, многолики људи из разних крајева света купују ситнице које треба да их подсете на […]

Београд : На данашњи дан, 17. августа 1552. године, 4. августа по јулијанском календару, штампана је прва књига у Београду – Београдско Четворојеванђеље, на ћирилици.Зове се и “Четвороблаговестије”. Спада у књиге тзв. велике осмине, јер је величина њених листова 20 x 30 цм. Штампани простор на страници потпуно је испуњен текстом 14 x 21.5 цм. […]

После само пар сати од отварања споменика на Нишавском кеју, изнад јединог градског тоалета, полемике о овом постаменту су већ почеле да колају градом. Основна замерка овом споменику је што у натпису на српском језику недостају слова Ћ и Ш, а остале се своде на то да ће овај споменик бити једино обележје следеће године […]