Подешавања / Settings

Ко зна да ли би ико поменуо, а камоли посветио неко своје дело успомени на жртву 14 угледних учитеља из Бјелопавлића, који су пре 97 година платили животима одбрану српског језика и ћирилице да није никшићког професора српског језика Веселина Матовића. Управо је изашла Матовићева књига “Ћирилица и латиногорица” између чијих корица се нашао и […]

Обрадовић је истакао да то најбоље осликава стање парламента у коме оно што предлаже опозиција, не да не може да буде усвојено од стране власти, већ никада не може да дође ни на јавну расправу. „Двери су до сада предложиле 11 таквих допунских тачака и за више од годину дана ни један предлог никада није […]

Бенко Краљ члан нашег удружења и главни повереник за Српско приморје јавио нам је да Барани држе до дедовине или ђедовине како то наши Срби у Црној гори кажу. Управо горе наведене речи да се „може и кад се не може“ рече наш Бенко, отац петоро деце, слободар и један од носилаца Румијског часног крста. […]

Сада су власт у цијелом свијету узели Јевреји и желе у потпуности искоријенити хришћанство. (Старац Јосиф Ватопедски) Ћирилица, семиотичко обиљежје православне словенске културе, изложена је перманентној агресији Запада с циљем да се замијени папском и натовском латиницом. На дјелу је системска латинизација, католизација и глобализација српске као дијела словенске културе која се проводи, поред осталог, […]

У последње време и српски лингвисти су се сетили да им је основна обавеза да, као једини плаћеници од српског народа и државе, брину о нормирању књижевног језика и (о)чување српске ћирилице. А српска ћирилица је и данас у Србији на издисају. Тренутно се држи у животу српског народа у Србији и изван Србије једва […]

Након реформе Вука Караџића када је народни језик стандардизован и уведен као књижевни, српски језик и ћирилично писмо су постали уједно и језик и писмо Хрвата. Људевит Гај је отворено, као и многи други, илирски језик сматрао српским: „Та н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну […]

Том приликом представници  удружења „Ћирилица“ Београд су посетили компанију Вода Вода  и разговарали са власником г. Војином Ђорђевићем и директором маркетинга г-ђом Моником Милинковић Костић. „Као домаћа компанија, осећамо велику одговорност да дамо додатни допринос чувању наше традиције“, изјавио је креатор бренда „Вода-вода“ и власник компаније Војин Ђорђевић. „Вода-вода“ потиче из Бање Врујци, са дубине […]

Митрополит Амфилохије је навео да је црногорска просвета још половином 20. века Светог Саву заменила Јосипом Брозом. „А оно што је данас црногорска просвета није ништа друго, само још горе од онога“, рекао је митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију у цркви Преображења Господњег на Кључком Тавору на планини Бјеласици, код Колашина. […]

Смедерево у томе треба да предњачи На 8. седници Скупштине града Смедерева поднео сам амандман који је имао за циљ да подстакне заштиту ћириличког писма у Смедереву. Смедерево је град од великог значаја у економском и историјском смислу. Данас има посебну тежину због железаре која утиче на целокупну домаћу привреду и економију. Град у којем […]

Стефановић подсећа да је Европска комисија 2015. године тражила од Београда да члан 10. Устава измени премапрепорукама Венецијанске комисије из 2007. године. Уколико би том захтеву било удовољено „Тиме ће хрватска латиница, која је до сада била писмо мањине, хрватске и бошњачке, са ћирилицом постати равноправна (у српском језику). Неминовна последица ће бити ново потискивање […]

Србија има нешто више од месец дана до тренутка када ће странци моћи да купују нашу земљу. Двери још од 2013. године воде битку да до тога не дође. Министар Недимовић одлучан је да се то ипак деси. Он то наравно негира нудећи као решење постављање ограничења у смислу потребе пребивалишта на пет односно седам […]

Како полулажи и полуистне постају нечије истине Поповић је у пар реченица „данасно“ објаснио. По познатом комесарском кривоогледалском моделу, он у исти кош ставља ултраше, латиничаре, ћириличаре и ко зна још кога, заборављајући да табле и знакове не прецртавамо ми ћириличари, него их обнављамо. Па нисмо ми забрањивали латиницу, него су ћирилицу забрањивали Марија Терезија, […]

 “До првог светског рата био је само један изузетак, толеранција у начелу ексклузивне употребе ћирилице од Срба: сматрало се као нормлано да ‘Срби Латини’ односно Срби католици пишу латиницом и да се тако публицистички испољавају. То је нарочито важило за српске дубровачке писце, ређе за остале на Приморју. Ван Приморја тога није било“. (Лазо М. […]

Nećemo školske uniforme. Naš odgovor je BUNT Такође, редакцију „Србин инфо“ је контактирала ова група исфрустрираних појединаца и са мејла [email protected] нам најавила „грађански отпор због најаве Закона о заштити ћирилице“. Осим споменика Романову, они су ишарали и табле на Правном и Филозофском факултету у Београду, таблу РТС-а, табле неколико министарстава и државних управа… На […]

Сви смо пратили испаде у кампањи против ћирилице у Хрватској када су хрватски екстремисти разбијали табле исписане овим писмом у Вуковару. Но свашта се дешавало и мимо камера у кампањи против ћирилице која је схваћена као „српско писмо“ и као обележје постојања српског народа. Заборавили смо и спаљивање ћириличних књига у Хрватској или, још даље […]

Острво које нема ништа осим грчке душе у себи и на себи било је мелем на рану рањених, онемоћалих, измучених прелазника Албаније, српско-грчке земље. Застава „Ћирилице“ вијорила се на Пантократору, највишем врху Крфа где се налази прелепи манастир. Као и сваке године посетили смо Видо, Српску кућу и Гувију где се искрцала Српска војска. На […]

Најбољим црногорским школарцима уз диплому „Луча“ дељена су Његошева дела „Луча микрокозма“ и „Горски вијенац“ и то на латиници. Чак је и имитација рукописа великог песника на латиници! Све оно што је стварао и писао на српском језику и ћирилици овај великан, данас у његовој Црној Гори актуелна државна политика покушава да избрише и генијалног […]

Колико они мрзе ћирилицу схватио сам, својевремено, из текста Владимира Арсенијевића (овде). У њему овај „кувар-техничар“ на привременом раду у српској књижевности, одушевљено пише о извесном пријатељу који чизмом, и то намерно и са уживањем, гази графит „Не гази ћирилицу“. Арсенијевићу је, види се, жао што се он тог сјајног геста није први сетио како […]

Пореске олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија чији су брендови и фирме истакнути овим писмом, као и друге погодности за употребу српског језика и националног писма, суштина су нових мера државе у циљу заштите ћирилице. Оне су предвиђене Стратегијом развоја културе, који је однедавно на јавној расправи. Нацртом измена и допуна […]

Стратегијом развоја културе, која је однедавно на јавној расправи, предвиђа се, на пример, да издавачи новина и књига на ћирилици имају пореске олакшице, а фирме које истакну назив на ћирилици буду стимулисане. Такође, Нацртом измена и допуна закона о службеној употреби језика и писма прецизиран је третман српског језика и ћирилице у јавном животу , […]