Подешавања / Settings

Такође је очигледно да руско ангажовање на Балкану у то време није било само војно, већ је истовремено било и у сфери духовности и културе уопште, јер је стицањем права заштите хришћана у Турском, муслиманском царству Русија дала немерљив допринос како очувању хришћанства тј. православља, тако и очувању националних особености, одлика, карактеристика православних народа на Балкану, па и ван њега.

Такође, судбина Павла I довољно је упозорење свима онима владарима на кугли земаљској шта може да их снађе, шта може да им се деси, због своје наивности, лакомислености и неопрезности, ако воде или ако намеравају да воде политику супротну од интереса данашњег Запада.

Наиме, не тако давно били смо сведоци како су у Београду хомосексуалци и лезбејке организовано полагали цвеће на споменик жртвама фашизма у II Светском рату тј. обешенима на Теразијама иако настрадали нису имали амабаш никакве везе са њиховим склоностима. Дакле, видели смо на делу и педерски антифашизам.

Старим народима Западне Европе стрпљење се примиче крају када су у питању њихови нови суграђани тј. имигранти. Још мало па ће чаша њиховог стрпљења да се прелије. Узмицање пред њима такође се ближи крају.

Модернизација српске војске, која је за негативну последицу имала милитаризацију друштва, показала је своје позитивне, чак изузетне, резултате после 27 године у Првом и Другом балканском рату.

Ако човек којим случајем пише онда има и обевезу, дужан је да запише и о оним догађајима у који ма је учествовао или којима је лично присуствовао, чији је сведок био, а о којима се мало зна или се ништа не зна, или се зна, а нигде није званично, јавно објављено већ се о томе намерно ћути.

Ја бих пре пристао да умрем него да изневерим предања својих предака.

Не само да смо као народ били разапети, истовремено живели и у Србији и у Црној Гори, и у Турској, и у Хабзбуршкој држави, и у Млетачкој републици, већ смо и у самој Србији стално били разједињени и међусобно се нештедимице, зверски, сукобљавали.

Не може браћо Срби вечито да се понашамо тако да када нам је фрка, када смо угрожени, онда се сетимо своје браће Руса и вичемо: „Браћо Руси помагајте!“, а када нисмо угрожени да се понашаамо у стилу: ко вас јебе браћо Руси и да сарађујемо, шурујемо са највећим руским непријатељима од којих смо, о парадокса, и били угрожени, због чије агресије смо и вапили за помоћ.

Огроман притисак незапослених на цену рада користе и домаћи и страни капитал те се она обара до егзистенцијалног минимума. Страни капитал није дошао у земљу да усрећи народ већ да га искористи, тј. опљачка.

Бечка забрана да се презимена Срба њихових поданика завршавају на ић са циљем да се и на тај начин они разликују, одвоје од своје браће Срба из Србије. Последице тога се и данас осећају и највише се испољавају кроз војвођанско аутономаштво.

И бившу Југославију су начели „великодушним“ давањем кредита али су ипак до завршетка њеног освајања морали да употребе оружје.

Данашњим властодршцима Србије пуна су уста Европе (никада не кажу западне Европе, а управо се о њој и ради) и из таквог њиховог става и јавних наступа произилази или да је уопште не познају или да скривају истину о њој тј. да лажу народ.

Тврде многи да је Историја учитељица живота. Ако је то истина онда је такође и истина да је она веома лоша учитељица јер међу својим ђацима има много понављача. У том друштву понављача без сваке сумње истакнуто место припада нама Србима.

По завршетку I Светског рата Европу је преплавио талас фашизма. Није било нити једне једине земље у којој се нису појавили фашистички покрети и фашистичке организације. Свима њима била је заједничка борба против грађанске демократије, против либералног капитализма, против комунизма, као и против семитизма.

Невероватно је да идеолошка и политичка опредељеност и заслепљеност могу да утичу и на географију и на картографију. Властодршци Србије опседнути Западом преко програма државне телевизије приморавају целокупно њено становништво да гледа само у западну Европу, да њихови погледи буду сваког дана на свим ТВ вестима и у свим ТВ Дневницима упрти само на запад.

Дакле, на дресовима наших фудбалских репрезентативаца налази се, веровали или не, оригинал крсташки, католички, праволинијски крст беле боје тако да дресови веома подсећају на некадашњу крсташку одору само других боја.

Ако су их сазидали српски краљеви, српски цареви, зар нису и они српски? Да ли их се данас у Србији још ико сећа?

Нема ничег глупљег и опаснијег од тога да се са неким прво удружиш, уортачиш, вежеш своју судбину за његову, а тек после тога да сазнајеш са ким имаш посла.

Пре неки дан на државној телевизији обавестише гледаоце да су рудари једног рудника на југу Централне Србије ступили у генерални штрајк, јер од октобра месеца прошле године нису примили плате. Такође, саопштише да је тај рудник прошле године остварио добит од 3 милиона евра као и да га је 2010. године у поступку приватизације купио један од наших најбогатијих тајкуна за само 10 милиона евра.