Подешавања / Settings

Количина медијске манипулације око Украјине је још невиђена – примерице, амерички медији својој публици продају причу како је Русија извела војну инвазију на Крим – велик број тих медија једноставно је свесно игнорисао итекако важну чињеницу да је Русија имала сталну војну присутност на Криму сагласно дугорочним уговорима с Украјином.

Друго, Вашингтон је успео да подели Европу, изгуби међу њима најјаче савезнике (Немачку); треће, да Немачку озбиљно утврди у будућој сарадњи с Русијом; четврто, учврсти темеље Евроазијског савеза; пето, али може да буде и прво, Русију у изванредном интезитету утемељи у сарадњи с Кином.

Друго, на начин на који је преко редакцијског уводника (часописа Глобал Тимес, 03.12.2013) кинеска дипломатија поручила Дејвиду Камерону како „Велика Британија више није велика сила“, сада је такође објаснила своју позицију (Женмин Жибао, 23.03.2014): „стратешко приближавање Кине и Русије је сидро глобалне стабилности“.

„Новине кинеске партије, које имају 70 милиона читатеља, пре неколико дана су пишући о ситуацији у Украјини у свом уводнику навеле: „Због Украјине се дух Хладног рата опет надвио над нама и стратешко зближавање Кине и Русије ће бити сидро светске стабилности.“

Како је Вашингтон против своје воље отворио врата новом мултиполарном свету

Исход рата у Каламуну је сада решен. Иако није ослобођено цело подручје, ослобађање Јабруда од стране сиријске војске и Хезболлаха у недељу је сигурно највећи ударац пројекту исламистичке парадржаве која је седиште требала имати управо на подручју Каламуна.

Иван Вукадиновић је писац и публициста. Током прошле године био је координатор покрета „Евроазијска Србија“ за Србију. Сарадник је портала „Тврђава“ и оснивач истоименог Удржења. Написао је трилогију „Агарта”, у којој се бави легндама и мистичним концептима Евроазије. Послнички је кандидат на листи Треће Србије:

Иако је статус Крима (увјетно речено) дефиниран, будућност источних и југоисточних регија још није одлучена, а она ће зависити о политичкој вољи људи који тамо живе. Ситуација јест тешка и на помолу скоро да нема рјешења која би задовољила све стране у спору.

„Видио сам конвоје камиона пуних војне опреме. Било је и Хамера с монтираним митраљезима, урбаних борбених возила и камиона за превоз војника. Конвој је возио добар дио пута између Мемфиса и Литл Рока, а све је наводно било прилагођено за уличне борбе, а не за ратне операције.“

Анализа: Референдум је завршен, народ Крима одабрао је Русију, но велике напетости тек долазе – амерички дронови круже док Москви стиже потпора из Бјелорусије: „Ако буде рата, то је и наш рат!“

Где ће се рачун радити: да ли у београдским страначким централама или испоставама дипломатских мисија земаља које обликују овај део света према сопственим назорима, верујемо у неком моменту јавиће Викиликс.

Према последњим извјештајима, милитанти из града Мисрате – једном од главних упоришта побуне против Муамера Гадафија – припремају напад на исток Либије и желе да заузму луке које држе људи Ибрахима Џадрана.

Банке и замрзавање рачуна у служби остваривања гео- политичких циљева Запада: Како ће се и на који начин Русија бранити од економског напада?

Професор економије са Универзитета у Бостону Laurence Kotlikoff је у новембру 2013. изјавио „како је амерички реални дуг већи од онога Грчког и да Сједињеним Државама прети економски колапс којег политичари и финансијска олигархија још нису нити свесни“.

Упркос огромним пљачкама, ова супербанка никад не крши закон, зато што она поставља правне норме.

Бригада Јармук већ сада располаже тешким наоружањем и тенковима, што опет потврђују бројни записи које сиријски екстремисти и Ал Каидини терористички огранци објављују на интернету. У снимку који приказује пад Базе 38 „господин“ Башар ал-Зуби (како га ословљава Вол стрит џурнал оп.а.) док издаје заповест за одвођење заробљених и претучених сиријских војника и сам носи препознатљиви црни повез. којег иначе носе борци екстремистичких бригада са севера земље.

Ситуација у Украјини може да буде веома опасна, јер се не ради о неком маргиналном питању, већ о кризи која хипотетички одражава најосетљивију тачку у односима између Русије и САД и Велике Британије, истакао је за “Међународни радио Србија” др Драган Петровић, виши научни саветник у Институту за међународну политику и привреду.

Пучисти који уживају подршку САД нису се ни трудили да се макар заодену привидом демократичности и поштовања уставних начела освајања и вршења власти.

Укидања права мииона становника на истоку земље је шокантан потез на који је Запад остао нем, но Русија није. Након што је у Москви донета одлука о војној интервенцији, на Западу и даље нема знакова де-ескалације већ се Русију прозива агресором, а из САД-а стижу само претње.

Или, потискујући бес, Запад може за сада да прихвати ситуацију такву каква јесте и присили владу у Кијеву да се смири и на нежељне преговоре са Москвом. Тиме би Путин, на силу и у супротности с међународним правом, добио оно што бивша опозиција у Украјини и Запад протеклих месеци нису хтели да му дају – важну улогу у преговорима о политичкој и привредној будућности Украјине.