Подешавања / Settings

Украјинска криза могла би да натера Немачку на чвршћи приступ према БиХ, а последица тога био би јачи интервенционизам Запада, објавио је један угледни бриселски портал. Као резултат те најаве може да се тумачи и својеврсна дипломатска офанзива ЕУ на Сарајево која је у току.

Иако још нису озваничени резултати прошлогодишњег пописа, извесно је да су Срби готово потпуно етнички очишћени из средње Босне

У свом обраћању позвао је на увођење санкција, укидање средњег нивоа власти и изолацију појединих политичара, а што је типична „демократска“ западна политика. Руску Федерацију оптужио да подстиче Републику Српску да се одвоји од Босне и Херцеговине и да постане независна држава.

Република Српска (РС) неће дозволити да се БиХ прикључи санкцијама ЕУ и САД према Русији, изјавио је председник РС Милорад Додик.

Србија нема самосталност ни изблиза онакву какву има РС, без обзира на реално ограничене елементе државности које Бањалука уставно и међународно-правно поседује.

„Не знамо како ће се све завршити, али постоји могућност да се интерес РС за већу самосталност и повратак отетих надлежности лакше оствари“, оценио је Кесић у интервјуу за „Независне новине“.

И даље постоји велика вероватноћа да ће се БиХ распасти, каже амерички аналитичар и стручњак за Балкан Стивен Мејер, који сматра и да ће се Република Српска временом осамосталити.

„Један од наших људи би запуцао са зграде у којој треба вршити претрес српских станова и хапшење Срба. Уз објашњење да Срби одатле отварају ватру, слата је јединица која је претресала све станове и хапсила Србе који би се тамо нашли. Код неких је и пронађено оружје, а код других не, али су углавном сви хапшени. Од ухапшених пуштани су само они који су имали неке пријатеље, а причало да се пуштање доби

Додик је, додао је први потпредседни, покренуо и тему о посебном краку гасовода у оквиру Јужног тока, у склопу тога разговараће се и са владом БиХ, мада га је председник РС, како је навео Вучић, обавестио да је могуће да одговор буде негативан, у ком би случају био отворен пут да се такав договор направи са РС.

Референдум на Криму усијао је политичку арену у БиХ, све конкретнијим ставовима из Српске о правима народа на самоопредељење и све радикалнијим захтевима Сарајева за ревизијом „Дејтона“ ради укидања ентитетске линије!

1996. године на Балкану амерички послови нису ишли баш најбоље. Председник Хрватске Фрањо Туђман, Југославије Слободан Милошевић и БиХ Алија Изетбеговић, потписавши крајем 1995. године Дејтонски споразум, нису превише журили да га испуне.

1. марта 1992. године одржан је такозвани референдум о независности бивше БиХ на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за њену независност и излазак из тадашње Југославије. Срби нису изашли на овај референдум, односно бојкотовали су га, а и да су изашли били би прегласани од стране друга два народа, а што је и данас, прегласавање, једна од највећих опасности за Републику Српску и српски народ.

Русију се директно меша у унутрашње ствари БиХ подстицањем сецесионистичеких тенденција босанских Срба, изјавио бивши високи представник међународне заједнице у БиХ Педи Ешдаун у Дому лордова.

У последње време у БиХ распламсале су се страначке страсти у вези са захтевима за превремене/ванредне изборе у Републици Српској, Федерацији БиХ, те на нивоу БиХ, али опште сагласности о томе нема. Могућности за одржавање таквих избора у РС се некако могу и изнаћи у политичкој пракси, дочим се ванредни избори на нивоу БиХ не би могли одржати без промене Изборног закона БиХ, јер тај закон уопште не предвиђа могућност одржавања ванредних избора.

Све конкретнији и отворенији захтеви међународне заједнице за доношење новог устава БиХ. РС одлучна да заштити уставну позицију. Латал: Ништа од драматичних промена Устава

Трибине које од јсени 2013. године сваког месеца заједнички организују Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница углавном су се бавиле темама релевантним за културу сећања или важним политичким и друштвеним темама којих углавном нема на насловним страницама водећих медија.

Стална политичка криза појачана ескалацијом насиља у Федерацији БиХ прошлог месеца поново је гурнула Босну у први план међународне политике. Седам месеци уочи општих избора, о Босни се расправља на најважнијим светским адресама, а многи призивају међународну интервенцију коју добар део сарајевског политичког круга жељно ишчекује јер се нада да ће тим путем остварити своје замисли.

Известилац Европског парламента за западни Балкан Јелко Кацин сматра да кризу у БиХ треба заједнички да решавају САД и ЕУ

Бивши председник Хрватске Стјепан Месић предложиће данас у Мостару да Хрватска иницира промену Дејтонског споразума и нову међународну конференцију о БиХ.

Два члана једне невладине организације из Републике Српске, које је саслушала Федерална управа полиције због насилних протеста и паљења у Сарајеву 7. фебруара, рекли су да је било организовано и паљење једне зграде институције Српске, али то се није догодило јер је спровођење тог плана спречила Полиција Српске.