Подешавања / Settings

Да иза свега стоји политичка порука о редефинисању односа у БиХ и могућој промени Дејтонског споразума, јасно су ставиле до знања и Србија и Хрватска, као и представници Републике Српске. У последњим догађајима видело се да је ситуација у БиХ крхка и да је ЕУ у свом приступу правила пропусте – нагласио је Симић и рекао да ће појединци сигурно покушати да овим уруше Републику Српску.

Вјекослав Беванда тврди да су организатори протеста хтели да прелију насиље на хрватска подручја, а и РС је требало да буде увучена у сукобе.

Грађани су јуче снимили улазак војне колоне у Босну и Херцеговину на граничном прелазу Градина код Козарске Дубице, између Хрватске и Босне и Херцеговине.

Словачки министар је додао да је „веома забринут“ и очекује да ће ЕУ, после данашњег састанка, издати јасну поруку Босни и Херцеговини.

Није истина да не раде институције, ова институција данас ради. Спаљена су само врата. То су мали проблеми, институције ће наставити да раде, ми ћемо одбранити ове институције како знамо и умијемо. Одбранићемо јединство ове земље, а онда ћемо радити на ономе што је дефинитивно рјешење.

ВАШИНГТОН – Председник владе Србије Ивица Дачић оценио је да ситуација у БиХ показује колико је мир изграђен у региону „крхка творевина“ и колико је мало довољно да дође до дестабилизације и поручио да је зато битно задржати политичку стабилност Србије, али и Републике Српске. „Јер видите да ту није само у питању социјална категорија […]

Бивши хрватски председник Стјепан Месић каже да са забринутошћу прати збивања у суседној БиХ последњх дана, тврди да разуме разочарање грађана, али да насиљем не могу ништа да мењају, већ да је нужно променити, како каже, тзв. Дејтонски споразум о устројству БиХ.

Оцењујући да бошњачки политичари чине све да се криза пренесе у Републику Српску па да и ту дође до масовних окупљања и протеста, Додик је поручио да у Српској свако има право да на демократски и законит начин изрази незадовољство, али да се неће толерисати рушилачки походи.

Група грађана која подржава масовне грађанске протесте у Босни и Херцеговина најавила је у недељу да ће 10. фебруара, у понедељак у центру Београда, на Тргу републике организовати протест солидарности.

tuzla-protest-radnici-foto-tanjug-1391696166-440987

Окупљени демонстранти отишли су до куће кантоналног премијера Хамдије Липоваче у бихаћкој Миџић махали, где је дошло и до сукоба са полицијом.

У „општем позиву“ свима да дигну устанак против власти главни циљ је „враћање Устава Републике БиХ из 1993“, односно централистичког устава који је донела исламистичка партија Алије Изетбеговића у току рата, а који никада суштински није заживео. Захтева се унитаризација земље, и сувереност Бошњака на „целој територији БиХ“, док постојање Федерације БиХ доживљавају као „резерват“. Србима се импутира учешће у геноциду, „за који они нису криви“, већ њихове ратне вође „четничком проп

Део Aрхива БиХ, коjи се налази у згради Председништва БиХ, данас jе изгорео у пожару коjи су изазвали учесници демонстрациjа. Директор ове институциjе Aндреj Родинис изjавио jе да jе нестала наjвредниjа и непроцењива архивска грађа.

Широм БиХ у току сукоби демонстраната и полиције. Гори у зградама влада кантона Сарајево, Тузла, Зеница и Мостар. Демонстранти руше све пред собом, пишу медији.

На протестима испред владе један грађанин дао је занимљиву изјаву у вези структуре запослених у државним фирмама

Ово је исповест две младе девојке, од неколико стотина муслиманки, које су током рата силовали војници под командом Насера Орића.

Протести су израз незадовољства грађана тренутним економским стањем који траже хитне и корените промене.

Потпредседник Републике Српске Емил Влајки сматра да бивши командант муслиманских снага у Сребреници Насер Орић није могао бити осуђен од Хашког трибунала, јер би јавном мњењу у свету било јасно да је злочин над Бошњацима у јулу 1995. године представљао освету због претходних злодела Орићевих снага над српским цивилима.

Војводини под боком стоји Мађарска, а Санџаку Босна. Јасно је да ће они своја права ширити у циљу зближавања са тим земљама. Још ако их предводе кнезићи који упорно заобилазе Београд и стално се врзмају по Бриселу, тада све постаје јасно.

Парламентарци у ЕУ су усвојили резолуцију од 116 амандамана у којим се између осталог наводи да је ЕУ привжена сувереној и уједињеној БиХ, односно, другим речима, покренули су иницијативу за укидање овлаштења Републике Српске, односно покренули су процес унитаризације и централизације БиХ.

Да ли ће за Насером Орићем бити расписана међународна „црвена“ потјерница биће познато након што надлежни у БиХ одлуче да ли ће одговорити на захтјев Интерпола Београд, пише београдска Политика, позивајући се на неименованог саговорника блиског истрази.