Подешавања / Settings

Тешко је на крају рећи да ли САД жели ући у Сирију како би заиста неутралисао ИДИЛ или им је то само повод да се домогну Асада. Најпре ће бити како у тој стратегији имамо и једну и другу агенду.

Исламска држава, покрет који је прогласио калифат, донедавно је била огранак Ал Каиде, но након што је се Бин Ладен одрекао јер је била преекстремна, ИДИЛ је почео скупљати савезнике за коначни сукоб.

Исламолог Дарко Танасковић рекао је да центри моћи из исламског свијета „воде борбу за душе, али и тијела, балканских муслимана“.

На бази међународних извештаја о тероризму, америчког Стејт департмента објављеном прошле године указано је на неколико примедби да би косовске институције требало да озбиљно приступе проблему финансирања тероризма

Да би се он постигао, неопходно је разбити Ирак на три дела: Сунитски Ирак, Шиитски Ирак и Слободни Курдистан. Због чега је стратезима Новог светског поретка потребно да разбију Ирак? Израелски документ који су 1996. осмислили стратези САД, А „A Clean Break: A New Strategy for Securing the Realm“, представља план о успостављању израелске доминације на Блиском Истоку. План је предвидео избацивање Сирије из Либана и дестабилизацију Сиријске Арапске Републике уз помоћ Јордана или Турске. 

Израелске снаге (ИДФ) појачале су антитерористичку операцију „Заштитна ивица“ и читавим подручјем готово непрекидно одјекују снажне детонације.

Криза у Украјини добила је још једну димензију – политичку. У време док на истоку земље бесни рат – с многобројним жртвама и великим разарањима – у Кијеву је пала влада. Коалиција на чијем челу је био премијер Арсениј Јацењук безнадежно се распала.

На језивим снимцима снимљеним од стране ИДИЛ-а на подручју гасног поља Шаар виде се десетине тела разбацаних по пустињи, од којих су нека осакаћена.

Влада САД и њен обавештајни апарат спонзоришу тероризам, који је постао инструмент специјалног рата

Путин је направио потез који се рационално могао предвидети, али у који наши западни противници на емотивном плану нису веровали. Он је „благословио трон“ египатског маршала ал-Сисија који ће учествовати и победити на председничким изборима у Египту.

Према подацима Уједињених нација, за десетак година чак 45 одсто становника земље неће имати довољно воде за пиће. У посебно тешком положају је арапски свет – на Блиском Истоку и у северној Африци живи пет одсто становништва планете, а на њих отпада само 0,9 одсто светских резерви воде!

Прошлогодишња кулминација сиријске кризе и отворено звецкање оружјем Вашингтона и Москве у источном Медитерану, наизглед су окончани попуштањем тензија и започињањем директних преговора (Женева 2) сиријских званичника и представника такозване опозиције.

Ријад би, дакле, могао скупо да плати што је заборавио лекцију о Стаљинграду из Другог светског рата.

Спољна политика Русије на Блиском Истоку након Сирије и Ирана уз два адута: поверење већег дела исламског света и руски Јевреји у Израелу.

Крајем прошле недеље попуњени сви капацитети у центрима за смештај миграната. Због зиме избегли из Сирије се дуже задржавају у Србији, ако их не региструјемо расте опасност од криминала

Наравно, српски председник Слободан Милошевић, чији је захтев за „Велику Србију“ био окидач за рат, није био усамљен – Европа је на тренутак била у опасности да се врати сукобима из 1914, пошто су Француска и Уједињено Краљевство подржали Србију, а Немачка и Аустрија су биле на страни Хрватске.
Срећом, репризе није било, пошто је Запад научио лекције на основу својих грешака из историје.

Израелски аналитичари тврде да је ,20 процената од 10 хиљада исламистичких терориста у Сирији, пореклом са Запада, и да се тај проценат повећава. Према њиховим извештајима терористи у Сирији губе битку, углавном због недостака стратегије, јединства и због сукоба између различитих исламистичких група.

Када се све узме у обзир, амерички планови да се поново нацрта мапа Блиског истока у намери да се створе мање државе, нису успели. План Вашингтона за „Нови Блиски исток“ није остварив. Али, не може се негирати да пламенови тог плана још увек горе у Ираку и Сирији и да је он створио тензије, попут поделе Судана и дестабилизације Северне Африке.

Језгру коалиције већ чине Иран, Ирак, Сирија и Либан, земље познате као „Шитски полумјесец“ (иако је религија последња ствар која их веже оп.а.), а због сигурносних пријетњи би са савезом сурађивали Египат, Јордан, Палестина и што је посебно важно – Турска.

Дешава се значајно слабљење улоге САД у свету, модел једнополарног света је крахирао још док је на власти био Буш. Политика доминације, када државни дуг премашује унутрашњи бруто производ неуспео је.