Подешавања / Settings

Добар део планете осећа значај рата у Украјини јер су у тај сукоб у највећој европској држави (поред Русије) умешана ЕУ, САД и Русија. Сукоб је ескалирао у међусобне санкције Русије и Запада у којима је највећа жртва ЕУ. Једноставније речено – Америка је гурнула Украјину у хаос а онда извршила притисак на ЕУ да се конфронтира са Русијом. Стратегија „завади па владај“ је и овде од највећег значаја.

Oд исхода битке за „Железару” зависи много више но што то на први поглед изгледa

Примарни стратешки циљ англосаксонске геополитике јесте контрола над евроазијским простором, а пре свега над оним што зову „срце света“, што се у великој мери поклапа са територијом Русије.

Љубитељи конспирологије имају пред собом читав низ убедљивих и неубедљивих теорија, но за разумевање стварности која нас је снашла верујем да ћемо сви морати да се упознамо и са једном новом варијацијом – са завером против Вучића.

Ко ће формирати нову власт на покрајинском нивоу? Ако следимо логику да за сада неће бити покрајинских избора онда ће се удружити СНС са другима да би се направила скупштинска већина без ДС-а

Три случаја које ћемо споменути су добра илустрација духа нетрпељивости који влада у другосрбијанским круговима према онима који другачије мисле. Србија јесте подељена, нарочито у оквирима политичке, интелектуалне и културне елите. Свако ко долива уље на ватру међусобних подела и сукоба није део решења већ проблема. Исто тако је важно рећи да док се само осуђују испади „друге стране“, док се о „нашима“ не говори нема ни друштвеног дијалога већ само тињањући сукоб који блокира Србију.

Ескалација насиља у источним деловима Украјине најозбиљнија су претња европској стабилности од времена Другог светског рата. Украјинска криза као и друге кризе показују онтолошку и идентитетску (не)утемељеност актера међународне сцене.

Србија је осуђена својом историјом и геополитичким положајем да буде „исток западу и запад истоку”. То је и слабост, али и снага наше позиције.

Господине аналитичару, Драгомире Анђелковићу, објавио си текст „Компромитовање патриотизма“ у којем пљујеш по нашој организацији, јер си се нашао на списку 30 србомрзаца и издајника међу јавним личностима, како кажеш, заједно са својим колегом из редакције интернет портала „Видовдан“, Бранком Радуном.

Парадокс је да у Србији је више од половине становништва против придруживања под овим диктатима ЕУ, такође против неолибералне економије, против предаје КиМ, а да у парламенту неће бити фактички ни једног посланика у том правцу.

СНП НАШИ улаже жесток протест поводом најављене емисије „ДА МОЖДА НЕ“, новинарке Оливере Ковачевић, којa ће бити емитована 3. априла од 21 час и која на крајње једностран и безобзиран начин позива госте у емисију обмањујући гледаоце РТС-а да ће моћи да се чује више мишљења о теми „Спискови србомрзаца“.

Политика неутралности не подразумева да сте пасивни и да ништа не радите. Она значи не сврставање у војно-политичке блокове који нас могу увући у опасне сукобе, али то не значи да ако нисмо сврстани у неки од тих „безбедносних структура“ ми не можемо активно сарађивати са њима. И са западом и са истоком по мери у којој је то у складу са нашим националним интересом.

„Видовдан“ није никакав еталон патриотизма или неке високе истине, ми се трудимо да кажемо нешто што може да утиче на јавност у позитивном правцу, дефинисања националног интереса или пак активног повратка традиционалним вредностима.

Прво би требало да се сложимо око поразно лошег стања у земљи да би смо могли да говоримо о изласку из беде, апатије и ћорсокака у коме смо се нашли.

На патриотској политичкој сцени имамо једну парламентарну странку и две ванпарламентарне. Оне нису успеле да постигну споразум о заједничком наступу на изборима. То јесте лоше, али је и очекивано.

У чланку „Шта ће бити са ДСС или опстанак или потонуће“, који је током викенда објављен на неколико интернет портала и изазвао је велику пажњу, политички аналитичар Бранко Радун отвара питање будућности ДСС.

Србија се очигледно спрема на изборе или барем то чине политичари. Кључна чињеница политичког живота је да се од прошлих избора СНС остварио скок а ДС пад. Први су скоро удуплали подршку коју су имали на изборима када су победили, а други су скоро преполовили оно што су 2012. на изборима имали.в

Бојим се да ми нисмо земља која има довољно суверенитета да сама расписује изборе, очигледно је да немамо ни капацитет да самостално правимо коалиције.

Уставни Суд је недавно оценио да су бројне и значајне одредбе Статута неуставне. То значи да то није само реч о местимичној неусклађености са Уставом већ преузимање уставних ингеренција од покрајинске власти што је јасан сепаратистички потенцијал.

Некоме се може ово питање чинити претераним, али ако се посматра глобална сцена све са великом кризом у коју тону и ЕУ и САД, али и сукоби и ратови широм планете а пре свега „арапско пролеће“ оно онда то и не изгледа толико невероватно.