Подешавања / Settings

Србија је земља коју су опхрвале све могуће и немогуће невоље и несреће. Свако ко се бави овом темом зна да вас нико неће нити може сачувати ако се сами не чувате.

Ивица Дачић до сада је знао да изабере најбоље решење за себе. Може да се каже да је победио Слободана Милошевића и, док је он био у затвору, променио је функционисање странке.

Крајем маја су започели протести против уништавања једног од последњих већих паркова у центру Истамбула, уз трг Таксим, у коме је започела изградња продајног центра. Због претеране реакције полиције демонстрације су разбуктале, постале „трајнијег карактера“ и проширили су се на више турских градова. Вест о бруталном нападу полиције на мирне демонстранте је обишла планету преко друштвених мрежа, што није могла да спречи турска медијска контрола и цензура.

Када би покушали да што је могуће једноставније и јасније скицирамо мрежу зависности у којој се налази Србија, а и њени политичари према центру светске моћи, најплодотворније је да се послужимо средњевековним категоријама феудалног поретка.

Споразум у Бриселу сам по себи јесте нешто бољи од прве понуђене верзије која није нудила Србима ништа, али је контекстуално неприхватљив. Не толико због оног што пише у њему, колико због тога што је то споразума између „Београда и Приштине“, чиме се у старту пре годину дана прихватила сецесија као „реалност на терену“.

Томислав Николић у улози председника Србије се извинио на сарајевској телевизији за, по његовим речима, злочине које су појединци починили над Бошњацима у име Србије и српског народа.

Како је Дачић потписао споразум који је подржала влада Србије и председник, а и скупштинска већина од 173 за и 24 против (углавном посланици ДСС-а) потврдила извештај владе и прихватила тај и такав споразум, поставило се питање да ли да се иде и на референдум. Александар Вучић је понудио референдум представницима Срба са Косова у замену за то да ако одговор буде позитиван они прихвате одговорност имплементације, коју је немогуће без њих спровести.

Да се разумемо одмах аутор не припада онима који воде некакву антинемачку кампању коју неки овдашњи кругови блиски aнглосаксонским круговима моћи воле да с времена на време покрену (ништа лакше, а уз то је и „патриотски“ у проамеричким медијима нападати Немце)

У случају да власт прихвати „ултиматум ЕУ у десет тачака“ који се појавио у медијима и тиме прихватање сецесије Косова нема чему добром да се надају у будућности. Косовска клетва је политичка чињеница коју је осетила на својој кожи и прошла власт. Косово јесте грдно судилиште за српске вође, елиту али и народ.