Подешавања / Settings

Припремивши вернике за подвиге поста и покајања Црква их уводи у сам подвиг. Богослужења Великог поста, као и богослужења припремних недеља, стално подстичући на пост и покајање, описују стање душе која се каје и која плаче због својих грехова.

Свети старци православља уче да осуђивање других и осуда туђег греха је грех сам по себи, јер је суд дат само праведном Богу

Оне су биле лепе, због чега су они, опчињени њиховом раскалашном лепотом, почели да их узимају за жене, коју год су хтели, док се нису научили њиховим делима и док се није умножило зло на земљи. Тада је наступио Потоп и све их уништио.

Многи верници и неверници мисле да је одлазак и лечење код врачара и магова корисно. Још је Свети Јован Златоусти објаснио ко су врачаре и магови и која их мрачна сила води.

А у наше време, ко греши, не осећа кривицу. Поштовања и уважења према другима такође нема код њих. Све су изједначили са земљом. Ако човек не живи на световни начин, онда грешници од њега праве предмет подсмеха.

Пост припрема душу за покајање. Када се смиравају страсти просвећује се духовни разум. Човјеку постају виднији његови недостатци, у њега се јавља жеђ да очисти своју савјест и да се покаје пред Богом.

Родитељи често греше у ономе што се тиче њихове деце, као уосталом и деца у већини случајева: она не слушају родитеље и зато им све иде лоше а затим говоре да им “не иде“.

…Појам абортуса је добио такве карактеристике као грех века. Уосталом, ви знате како протиче абортус? Ако се дете за време абортуса извуче живо, онда медицинска сестра често, без имало милости, лупа њиме од под или стелажу, како би оно умрло. Ја се чак питам: да ли ће тај грех бити опроштен ако не буде покајања, и не само покајања, већ покајања током целог живота? Абортуси су апсолутно поступци ђавола, који се увек противио Богу…

..Знај да и безумни и обузети болешћу лудила много муче сами себе и, бивајући у жалосном стању, подједнако се и смеју и радују својим делима, која код других људи изазивају плач над овим болесницима. Али ми не говоримо да су они због тога ослобођени од казне. Напротив, баш због овога они се налазе у ужасном мучењу, а то је, да нису свесни свога положаја. Не треба болесни да суде о стању дела, него здрави…

Шеик Мохамед Салех ал-Мунахид, један од утицајнијих верских учењака Саудијске Арабије, не сматра да зима са собом носи и који разлог више за додатно уживање, као што је то нпр. прављење Снешка Белића.

А у наше време, ко греши, не осећа кривицу. Поштовања и уважења према другима такође нема код њих. Све су изједначили са земљом. Ако човек не живи на световни начин, онда грешници од њега праве предмет подсмеха.

Духовна борба захтева да се гнев и јарост истерају из срца. То је грех и тамна страст која потамни ум и води ка другим гресима.

Као прво, хтео бих да истакнем да Православна Црква, исто као и Католичка, абортус сматра смртним грехом. У Православној Цркви абортус се изједначава с убиством. Као свештенослужитељ (већ 26 година служим у овом звању) разговарао сам с великим бројем жена које долазећи на исповест нису чак ни подозревале да је абортус грех. Долази таква жена на исповест, набраја разне грехове и чини се да је списак окончан.

Од ових страшних гробова допире хладноћа, тако понекад као да ледена рука стеже срце човеку који се одједном нашао на самој ивици дубоке провалије без дна.

Шта је грех? Грех је слабост наше душе. Како препознати грех, који све греси постоје, смртни, неопростиви, мали и тешки, опростиви. Како се борити против греха

Чедо моје, добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство. Али не тугуј чедо моје. Не буди тако неспокојан. Ако си поново пао – поново устани.

Једном приликом сам седео са својим дугогодишњим пријатељем, изузетно образованим и духовно искусним човеком, владиком Српске православне цркве. Као и увек, читав наш разговор је имао тих и свечан карактер. Без много речи, са дугим периодима ћутања, у заједничком осећању тежине времена у коме живимо.

”Мораш знати, синко мој, да су греси као камење. Што је човек теже сагрешио, то дубље схвата тежину греха, а кад се искрено каје, тада му је опроштено“

У многом религијама света, похлепа се сматра једним од основних грехова људи, за похлепнике је Данте Алигхиери у својем делу „Божанска комедија“ – коју је писао између 1308.-1320.- осигурао четврти круг пакла јер је ПОХЛЕПА један од хрошћанских смртних гријехова.

И види, колико доброте има у Бога! Он је дао ову благодат свештенику-духовнику, и ако ти он опрости, опроштено ти је, а ако ти не опрости, остајеш без опроштаја. Што он везује на земљи, то је везано и на небу, а што он разрешава на земљи, то је разрешено и на небу.