Подешавања / Settings

Ванредни парламентарни избори у Грчкој ће врло вероватно бити расписани за септембар или октобар, каже министар унутрашњих послова Грчке Никос Вуцис.

Грчка демократија се показала импотентном. Пљачка је настављена само недељу дана пошто су је Грци гласањем одбацили. Дакле, изабрани премијер Алексис Ципрас не заступа грчки народ, заступа једнопроценташе.

Међу мерама које су грчки посланици прихватили су: подизање пореза на додату вредност (ПДВ), независност статистичке службе, смањење пензијаа, јачање финансијског сектора, смањење ненаплативих зајмова и елиминисање политичког утицаја на банкарски сектор, приватизација државних фирми, продаја странцима електродистибуционе мреже, укидање синдикалних права…

Пред Амбасадом Немачке у Љубљани у среду су одржане демонстрације у знак подршке Грчкој. Учесници демонстрација су изразили противљење мерама штедње и уценама финансијских кругова у Европи.

Демонстранти, углавном млађи људи до 25 година, наоружани са молотовљевим коктелима, без жеље да се повуку чак и кад полиција јуриша на њих, не одустају од протеста на атинским улицама.

На полицију су бацали камење, а долетело је и неколико молотовљевих коктела. Део младића на полицију је кренуо и летвама, а неки су бацали и комаде претходно разваљеног плочника.

Алексис Ципрас и кредитори коначно су постигли договор о спровођењу реформи које укључују мере строге штедње које ће Грчка морати да спроведе уколико жели да и даље добија новац из фондова ЕУ и тиме спасе своју посрнулу економију. Заузврат, мораће да стави део грчке имовине у вредности од 50 милијарди евра на располагање међународним органима. Ипак, споразумом су задовољни сви, сем Грка, који су добили изненађујуће велику подршку на друштвеним мрежама.

ATИНA – Синдикат грчког jавног сектора AДEДY сазвао jе за данас, 15. jули, штраjк на нивоу државе, на дан када ће парламент у Aтини расправљати о договореном пакету међународне финансиjске помоћи Грчкоj.

Бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис сматра да је договор грчке владе и кредитора заправо документ којим су издиктирани услови предаје Грчке.

Аргентина, која је 2001. прогласила банкрот, сматра да је најновији договор између Грчке и еврозоне синоним за губитак суверенитета Атине.

Бугарски новинари рачунали колико је просечан Бугарин сиромашнији од просечног Грка.

Лидери деветнаест земаља коjе чине еврозону су после маратонског самита у Бриселу успели да постигну договор о новом пакету помоћи за Грчку и останку те земље у систему заjедничке валуте.

Грци су, то је нетко добро рекао, Нијемцима данас оно што су им некад били Жидови. Додуше, не даве их у плинским коморама, убијају их глађу и застрашивањем. По истом принципу по коме су европски “интелектуалци” пушили курац Хитлеру а Жидове држали лукавцима који желе убити Исуса у сиротом немачком народу данас гласноговорници и гласноговорнице крупног капитала поздрављају дављење Грка и Гркиња.

Грчка каже да никада није добила понуду која би дуг учинила одрживим. Грчка је спремна на нови предлог, али у којем неће бити смањења пензија. Појављују се хотелски рачуни у грчким драхмама. Русија и Кина кажу да БРИКС може да помогне Грчкој. Русија каже да ће помоћи Грчкој да изађе из овакве ситуације, ако то Грчка затражи.

Постоје три основна разлога зашто је то тако. Први су велики издаци за плате војника (73,3 посто војног буџета), други су сталне тензије са Турском (посебно од турске инвазије Кипра 1974.) и трећи су политички притисци из иностранства за куповину наоружања (нпр. 15 посто немачког извоза наоружања је у 2012. било за Грчку).

„На Лондонској конференцији 1953. године отписано је 50 одсто немачког дуга. То је био највећи пример солидарности у модерној европској историји“, рекао је Ципрас.

НАТО сумња да Грчка предаје Русији тајне информације које Атина добија од савезника из Северно-атлантске алијансе, пише амерички лист „Дејли бист“, позивајући се на информационе изворе из западних специјалних служби.

Само наглас размишљам, ништа више. Морају се припремити на то да не зависе од Европе и евра. За то ће им требати нека друга валута, надам се њихова. Можемо бити сигурни да је ниједна западна компанија неће штампати. Има веома мало компанија и било би, чини ми се, немогуће да такав тајни договор држе подаље од Грчке. Али и Русија и Кина могу да штампају. И зар не би зато било најпаметније тражити од Путина да штампа брда драхме и да их пусти у промет?

У недељу је у Грчкој одржан историјски референдум на којем је према пребројаним 95,63 одсто гласова, 61,31 одсто гласача је рекло “не” новом предлогу међународних кредитора, док је 38,69 одсто бирача заокружило “да”.

Према његовој процени, у овој ситуацији се пре може догодити да профитира десница него левица, што је, према његовом суду, парадоксално.