Подешавања / Settings

Дневне новине у Србији за понедељак, 6. новембар 2017. године, на насловним странама пишу о бројним актуелним друштвено-политичким темама и доносе бројне ексклузивне приче. Информер Блиц Вечерње новости Ало Српски телеграф Дневник Политика Данас

Да ће базе ДНК података постати изузетно тражена роба дефинитивно је било јасно када је Комитет Представничког дома Конгреса САД крајем марта одобрио предлог закона према којем би предузећа имала право да од запослених захтевају да поднесу резултате ДНК анализе. Они који се томе не би подвргли то би платили и буквално — знатно већим […]

Дневне новине у у Србији за суботу, 20. мај 2017. године, на насловним странама пишу о бројним актуелним друштвено-политичким темама и доносе бројне ексклузивне приче. Српски телеграф Курир Информер Блиц Спортски журнал Политика Дневник Данас Вечерње новости Ало

Био сам те априлске ноћи, пре петнаест година, у згради телевизије, када је 16 радника РТС-а изгубило живот због политичке логике Милошевићевог режима и лицемерја које прати све који су по професији „патриоте“. Нерадо о томе причам и пишем, јер и данас осећам стид што нисам имао храбрости да 23. априла 1999. године, само 13 […]

Очекује се да ће дневник на аукцији 26. априла достићи цену од око 200.000 америчких долара. Кенеди је написао да је Хитлер „имао безграничну амбицију за своју земљу, што га је начинило претњом за мир у свету, али је око себе створио мистерију о начину на који је живео и умро која ће живети и расти после њега“. Извршни потпредседник „РР аукција“, аукцијске […]

Ти записи сведоче из прве руке о несрећи и патњи једног народа напуштеног у праведној борби, решеног да се до краја жртвује за очување слободе. Овај део белешки мајора Цвијовића, који следи, почиње 22. октобра 1915. у јужној Србији… „Целу ноћ смо ишли, ужасно блато. Прешли смо реку и прошли кроз Власотинце, 23. окт. прешли […]

Уредница и водитељка ХРТ-а Тончица Чељуска прописно се избламирала када је у емисији уживо направила лапсус. Док је најављивала прилог о избеглицама, она је новинаре “Ал Џазире” назвала новинарима Ал Каиде.

Једина особа која му је дозлогрдила више од источнобосанских Муслимана била је његова супруга Шахбаза. У повјерењу ми је рекао да се дала у шверц и да он то као писац неће више толерисати:

У дневнику Драгутина Миљковића из Бабушнице чувају се успомене на многе догађаје, па и на успех југословенске репрезентације на Светском првенству у фудбалу одржаном 1930. године у Уругвају.

Пробијен је непријатељски фронт, разбијен је и поколебан морал код непријатеља, тако да се није могло ни бојати ма какве противнападне акције са овим трупама, бележи почетком септембра 1918. године Милета Продановић, артиљеријски наредник у Шумадијској дивизији, и наставља: – Понедеоник, 3. септембар. Шумадијска дивизија је и овог пута показала пример своје храбрости, па је командант II армије издао своју наредбу за данас, коју смо добили, а која гласи: „…

Субота, 26. мај. Беше се време излепшало, топло сунце грејаше. На фронту мирно, нигде пушке ни топа да се чује… Бејах изашао и сео на један камен стрме литице Пештара… Испод себе, у подножју, посматрах село Бахово; насред села велика школа, чији кров беше испробијан непријатељским хаубичним зрнима; по селу не примећује се нико, све је већ отишло на посао. Из села излазише стока на пашу…

Четвртак, 4. мај. Прошле ноћи предала су се три бугарска војника са фронта код Шупље стене и причају да су их наше тобџије, односно Ковилска група 1. и вод 3. батерије са Ковила страшно потукли. Кажу, „неке нове хаубице“. Из њине чете су имали ових дана око 40 губитака и кажу: „Сада нас можете убити или чините сада са нама шта знате, само кад смо се ми спасили онога чуда од артиљерије“.

Понедеоник, 24. април… Ађутант ми рече: „Милета, ово је наређење за напад сутра, у 7.00 пре подне: Шумадијска дивизија, ојачана са Вардарском дивизијом, сутра у 7.00 изјутра предузима напад на непријатеља на фронту Ветерник – Добро поље – Соко.“

Понедеоник, 3. октобар. Дејствује се силно. Све бела клупчад избијају по гребену самих ровова, а разорна зрна силно падаху по самим рововима. Црни димови избијаху као стубови. Пешачке борбе нема. Око 2.00 по подне добисмо наређење да цео положај три-четири часа по подне што јаче тучемо артиљеријском ватром и у 4.00 по подне да ватру обуставимо, јер ће тада пешадија кренути.

Субота 6. август 1916. По самој мирноћи на бојишту изгледа да се све припрема на велику борбу… Војници бејаху сви у строју заједно са водницима; командир беше на средини испред строја, висок као бор, поносит и горд, величанственог изгледа, никада као сада

Седнем под маслину на самој морској обали и замишљен дуго седим сам. Мисли моје праћене су прошлим ранијим сретним животом у своме завичају, сећам се онога лепога живота, моје дечице, родитеља, жене, брата и сестара, размишљао сам на наше родне равнице, на лепа поља обрасла мирисним цвећем, на лепе долине којима поветарац дуваше, пренео сам у мислима, да сам тамо.

Среда, 30. децембар 1915. Око 11 часова пре подне били смо на брегу изнад Базар Шијака, одакле се угледа Драч са својим пристаништем и градом. Брег окружен са три стране морем, бљешташе се од кућа лепога и жељно очекиваног Драча…

Све се узмутило. Чак се преносе вести да ће се данас, сутра решавати о капитулацији, а и припремало се на пут преко Црне Горе за Скадар. Силна запиткивања упућивана су ми од војника и тражени савети шта ја мислим шта да раде, да ли да се врате кућама и предаду непријатељу или да продуже даље са батеријом ако не буде слома и капитулације

У августу 1915. Србији је запретила нова опасност, рат са Бугарима.

Артиљеријском нареднику Милети М. Продановићу коначно су, почетком 1915. стигле и лепе вести: „Недеља, 25. јануар. Добио сам карту од куће која ме је обрадовала. Снајка је родила ћерку, коју су крстили и дали јој име Олга. Мило ми је било, када је дао Бог да од покојног Здравка имам кога, који ће ми њега представљати и у Олгици гледаћу мога доброга брата, Здравка.