Подешавања / Settings

Аранђеловац је половином новембра 1914. године, у доба битака на Колубари, био препун војске и народа, а ту се, како сведочи Милета М. Продановић у свом дневнику, обрео и сам врх војске и државе.

Колубарска или Сувоборска битка најзначајнији је окршај између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту дугом више од 200 километара. Окончана је офанзивом Прве армије под командом генерала Живојина Мишића против неупоредиво бројнијег и опремљенијег непријатеља, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Србије.

Дали су ми војника да ми тачно покажу место где је мој брат погинуо. Са мном пође и војник Миленко Браловић, јер је он био ту кад је покојни Здравко погинуо. Њему су дали коња покојног Здравка, пошто је његов коњ био погинуо

Једна од првих битака у Великом рату водила се на Церу, у августу 1914. године. У њој су српске снаге под заповедништвом Степе Степановића однеле победу над аустроугарским јединицама фелдмаршала Оскара Поћорека. Битком на Церу спречена је намера Аустроугарске да на самом почетку војнички сломи и окупира Србију како би потом могла да се окрене против Русије.

Пуцњима у Сарајеву на Видовдан 28. јуна 1914. године убијен је аустријски престолонаследник Фердинанд, а Аустроугарска царевина добила повод за давно сањани „продор на Исток“. За атентат је оптужена Србија којој је 23. јула постављен чувени ултиматум. Српска влада састала се у Нишу ради решавања овог тешког питања, будући да је земља тек изашла из балканских ратова, исцрпљена и са великим губицима.

Путинов живот и рад у Русији након Перестројке. Јелцин и Путин сарадјују. Шта пише бивши руски председник о Путину у књизи Поноћни дневници

Амерички Меморијални музеј холокауста први пут је објавио стотине страница из дневника Алфреда Розенберга, једног од главних нацистичких злочинаца и саветника Адолфа Хитлера.

Шаљиви видео

Хашком трибуналу за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије је до сада пребацивана посебна строгоћа према Србији и посебна наклоност према Хрватској, али нове две пресуде релативизују ове тврдње, оцењује швајцарски дневник “Ноје цирихер цајтунг“ (НЗЗ), додајући да пресуда босанским Хрватима показује да се не може рат у Босни једноставно окарактерисати агресијом српских снага. Лист такође указује на ослобађајуће пресуде Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

Тијанићева кроатоманијаДа ли се икада раније у „Дневнику“ десило да једна земља буде тако издашно присутна тако разноликим поводима као Хрватска на нашем Јавном сервису? Осим што је необјашњива на разумном нивоу, кроатофилија је изгледа и заразна: Александар Тијанић је, попут носиоца вируса, неком нарочитом наклоношћу према свему што долази из Хрватске инфицирао изгледа целокупан […]