Подешавања / Settings

Једна од основних карактеристика Православља као религије јесте аутокефалност православних Цркава којом се, у јединству вере, практично признаје њихова посeбнoст, национална јурисдикција и засебна култура, укључивши и њихов етнички карактер. С тога је међу православним народима њихова Црква одувек била не само симбол вере већ и саставни део националног идентитета, чувар традиције и извор духовности који је и у најтежим временима давао смисао и наду

Евидентно је да српски властодршци свесно и по унапред припремљеном плану учествују у дефинитивном издвајању Косова из Србије, као и да су том процесу дали највећи могући импулс убрзања. Такође, може се уочити и да је предаја Космета једина тачка пуне политичке сагласности владајућег тројца будући да се око свега осталог често чују дисонантни тонови, а од шутирања испод стола премијера и првог потпредседника звечи не само Влада већ и читава таблоизирана Србија.

До пре само десетак година уназад приче о глобалистичким процесима и њиховим правим циљевима изазивале су осмех неповерљивости код већине слушалаца и обично су лаконски сврставане у „теорије завере“, што је термински подразумевало појам који много више има везе са фикцијом аутора него са стварношћу. Али, времена се мењају.

После силних перипетија, мелодрамских заплета и занимљивих расплета завршена је кључна фаза до сада, у политичкој теорији и пракси, невиђеног процеса који су српски властодршци и од њих контролисани медији називали реконструкцијом, без обзира што је он умногоме одударао од онога шта се под тим појмом обично подразумева.

Без обзира што делатности „Билдеберга“, већ дуже време нису тако велика мистерија као некада, посебно од објављивања књиге Данијела Естулина „Истинита прича о клубу Билдеберг“, просечни српски читалац још увек је далеко од сазнања шта је то у ствари „Билдеберг“

Ево, стиже нам још један Видовдан, празник Светог Вида, о коме се, по народном веровању, сви људи “провиде”, односно покажу ко су и шта су. И Обилићи и Бранковићи. Тако је код Срба од давнина. И сви наши непријатељи и лажни пријатељи који су нам се ругали да тог дана свој пораз славимо нису нас разумели…

Ево, ушли смо у шесту недељу постојања ЦЕОПОМ-Истине, а никако да у недељним освртима напишем нешто о Мишковићу и његовом тамновању чија дужина увелико превазилази оно што му се званично ставља на терет.

Сећам се…
… Приштине после кумановског споразума и доласка Горице Гајевић, генералног секретара СПС-а, са намером да убеди тадашњи политички актив своје партије како нема издаје, како је одлука била болна али једина могућа и како Србија мора даље.

Ма колико била слузава и умочена у шлаг изгледа да „косовска жаба“ низ уско српско грло није склизнула онако како су очекивали креатори бриселског пројекта и њихови „јединствени“ извршиоци у Србији. Нешто ту не ваља.

Без обзира са ког нивоа и из ког угла погледате данашњу Србију увек ћете се суочити са сликом преваре и пропадања, са осећајем беде и безнађа.