Подешавања / Settings

Морамо знати шта је евроазијство, како је настало, које су му савремене перспективе и где је ту корист за Србију.

Наредни месеци ће показати колико је премијер био коректан према Русији и искрен са Србијом.

Уколико би послушала Решетњикова, можда би се пред Србијом отворило неколико кризних жаришта. Како би се Москва тада понашала?

Па шта је то са нашим народом? Јел’ он то не препознаје неправду? Или му не смета

„По медијима се провлачи да представници Русије говоре како је Москви свеједно да ли ће Црна Гора ући у НАТО савез или неће. То није званична политика Русије и председника Владимира Путина. Зато изјаве да се ништа неће променити у односима са Црном Гором – у случају њеног уласка у НАТО – немају утемељења”.

Европа нема алтернативу, али само за српске политичаре. Јер, та омиљена замена теза у последњих 13 година, домаћој политичкој елити је служила као оправдање за продају Космета, уништавање домаћих банака, фабрика и пољопривреде, гушење српских вредности и традиције, а све уз обећање да ћемо под бриселском капом сви бити лепи, здрави и богати.

Ердоган се није шалио, Турска је започела своје приближавање Шангајској организацији за сарадњу коју чине Русија, Кина, Таџикистан те туркофоне државе Казахстан, Узбекистан и Киргистан.

„Песница“ ће, по свему судећи, користити ваздухопловну базу Канту у Киргизији. Русија не жели да авио-снаге ОДКБ буду састављене само од руских екипа

Евроазијство се појавило као идеја у редовима руске беле емиграције после бољшевичке Октобарске револуције, мада су претече евроазијства били руски словенофили Николај Данилевски и Константин Леонтјев који су се у својим идејама залагали за самобитност словенске, а и свих других незападних цивилизација уопште.

Законодавна база Царинског савеза – то је више од 100 међународних споразума, хиљаде страница правних текстова, закона, којима је потребно не само једноставно прикључити се, већ треба довести у склад и цео државни извршни механизам – истакао је челник Евроазијске економске комисије Виктор Христенко.

Савремени свет све убрзаније улази у поредак мултиполаризма, где паралелно егзистира више великих светских сила, где су САД појединачно посматрано и даље водећа међу њима, али са далеко мање израженом супермацијом него у протекле две деценије. Нарочито је светска економска криза погодила пре свега САД и на тај начин убрзала процес преласка светског поретка од монополарног ка мултиполарном.

Украјина се у протекле две недеље поново нашла у центру европских стратешких игара.

Директор Института за стратешка питања Русије Леонид Решетников о односима двеју земаља, декомпензацији Балкана и економској сарадњи: Ми смо део јединствене православне цивилизације и принуђени смо на заједничку будућност свидело се то Западу, или не.

Као географ и геополитичара Сир Халфорд Макиндер издвојио је копнену и поморску мобилност као темељне узорке европске и азијске историји. Према Макиндеру: „Мобилност океаном (била је) природан супарник мобилности коња и камила у срцу континента“.

Глобална економска криза која је у постсовјетским земљама болно ударила по буџетима и судбинама најнезаштићенијих националних економија, по домаћинствима и обичним људима, многе је натерала да преиспитају своја гледишта која су се некада чинила тако обећавајућа, да преиспитају оно, што се доскора чинило као стена чврста основа либерално-демократске доктрине „стабилног економског развоја“.

Крајњи политички циљ Србије треба да буде формирање нове државне заједнице Србије и Црне Горе. Само би у том случају, за разлику од претходне државне заједнице, све било постављено на новим основама.

Свет улази у другу економску, технолошку и геополитичку епоху. Тај прелаз биће дуг и сложен, а за понеког и болан – оценио је руски председник Владимир Путин на Пословном самиту АТЕС који се одржава у Владивостоку. Путин је истакао улогу АТЕС и говорио о перспективама интеграције на просторима од Тихог океана до Атлантика. На форум […]