Прочитај ми чланак

Трпковић, Буквић: Евроазија се шири, Запад у страху

0

Evroazija-001
(Видовдан.орг)
У Царинском савезу поред Русије, Казахстана и Белорусије веома брзо се може наћи још једна држава ЗНД – Киргизија. У сваком случају, официјелни Бишкек сада чини све да би за то припремио киргиско законодавство и економику.

Киргизија је заинтересована за ступање у Царински савез јер ће то послужити привлачењу у земљу великих инвеститора из Европе и Кине, изјавио је председник Републике Алмазбек Атамбајев: „Када бисмо имали заједничке границе, ми бисмо затражили пријем у Европску унију. Али, данашњи наш избор је Царински савез… Инвеститори из Кине, Европе очекују момент када ћемо ступити у Царински савез, да би отворили производњу, зато што ће кроз Киргизију они добити приступ на цео простор организације“.

Атамбајев је изразио наду да процес пријема неће одузети више од две године. А власти земље „морају да учине све да би улазак дао само позитивни ефекат за републику“.

У најскорије време Москва и Бишкек ће добити „путну карту“ ступања Киргизије у савез Русије, Белорусије и Казахстана. Активно се воде официјелне консултације на ту тему. Ових дана у Бишкеку је одржана конференција „Киргизија на путу ка евроазијској интеграцији“, на којој су узели учешћа руководиоци Киргизије и представници руске владе.

– Законодавна база Царинског савеза – то је више од 100 међународних споразума, хиљаде страница правних текстова, закона, којима је потребно не само једноставно прикључити се, већ треба довести у склад и цео државни извршни механизам – истакао је челник Евроазијске економске комисије Виктор Христенко.

По прорачунима експерата, прикључење Киргизије Царинском савезу у перспективи ће убрзати стопе раста њене економике више него дупло. Неке сфере киргиске економике посебно ће добити после прикључења тржиштима трију земаља. Нарочито, реч је о хидроенергетици и транспорту.

Прикључење Царинском савезу допринеће привлачењу директних страних инвестиција, расту промета робе, укидању царинске контроле и слободи транзита, обезбедиће смањење трошкова спољнотрговинске делатности и створити повољне услове за рад великопродајних тржишта Киргизије. Киргиски робни произвођачи добиће значајне предности у облику одстрањивања места санитарне, ветеринарске и фитосанитарне контроле.

– Наша производња угља добиће други живот – истакао је челник једне од индустријских асоцијација Киргизије Жумакадир Акенејев. – Наше резерве угља износе 5 милијарди тона, постоји уникално налазиште Кара-Кече. После изградње железниче пруге цена коштања угља значајно ће се умањити и ми ћемо моћи да га извозимо у земље Царинског савеза.

За сада, по његовим речима, Киргизија увози 70% угља из Казахстана и Русије, пошто је то јефтиније него да експлоатише свој.

Политиколог Закир Чотајев с киргиско-турског универзитета „Манас“ скреће пажњу да ће ступање у ЦС донети осетне користи не само у економској, већ и у политичкој сфери.

– Појачаће се безбедност на границама, уз непосредну подршку Русије и земаља ОДКБ. Ступање у Царински савез отвориће перспективу за побољшање правног статуса радних миграната у Русији и Казахстану. Осим тога, добићемо подршку Русије у реализацији великих инвестиционих и економских пројеката.

Током посете Владимира Путина Бишкеку у септембру 2012. године челници двеју држава већ су потписали документе о отписивању спољног дуга републике Руској Федерацији и о стварању уједињене руске војне базе у Киргизији. Почео је рад на стварању транспортно-логистичког центра на бази бишкекског аеродрома „Манас“.

Царинске преференције дотаћи ће и лаку индустрију. Данас Русија, која добија из Киргизије око 88% памука од укупног обима свог увоза, губи за превладавање царинских баријера у виду царина стотине милиона рубаља. Ступање Киргизије у ЦС омогућиће да се ослободи од многоступњевих посредничких структура које надограђују цене разној роби.

Бруто домаћи производ по становнику у Киргизији износи сада око 1100 долара годишње. То је скоро 5 пута мање од белоруског, 10 пута мање од казахстанског и 14-15 пута мање од руског. Разлика је више него изразита. Ипак, последње године Киргизија је забележила сигуран раст извоза производње управо у земље ЗНД (пре свега, у Русију и Казахстан). По резултатима 2012. године робни промет Царинског савеза с Киргизијом износио је 3 милијарде долара, што је за 25% више него у 2011. години.

Ови показатељи могу се значајно повећати ако се развију за Киргизију пропулзивни енергетски пројекти. У парламенту земље прошла је ратификација споразума о изградњи Горњенаринске каскаде ХЕС и Камбартинске ХЕС-1. Експлоатација само Камбартинске хидроелектростанице омогућиће да се покрију потребе Киргизије за електричном енергијом и да почне потпуни извоз електричне енергије у суседне земље.

Речју, епоха такозване нејасне многовекторности одлази у прошлост. Јер, још сасвим недавно власти ове централноазијске државе трудиле су се да искористе одједном неколико праваца у спољној политици. При томе, да их искористе с локалним колоритом, називајући свакога од партнера Бишкека стратешким. Одрже се преговори с Русијом – у стратешког партнера претвара се Москва, са Сједињеним Државама – Вашингтон, с Кином – Пекинг. Сваки од „главних савезника“ добијао је мноштво обећање од стране киргиских лидера. Ипак, када се на хоризонту појављивао нови „главни савезник“, власти Киргизије заборављале су на своја претходна обећања. Истина, и за саме киргиске лидере, који су се трудили да одједном седе на неколико столица, све то се није завршавало добро. На фону бурних протеста побегао је Аскар Акајев, иста судбина стигла је и Курманбека Бакијева.

Најважније је да власти Киргизије нису одлучиле да се уместо продуктивног рада сопствених грађана могу од других чланица ЦС измамљивати кредити који ће потом свакако бити отписани…

Исток је, као што је познато, осетљива ствар. И у том смислу Киргизија није изузетак. Према подацима заштитника људских права, у Киргизији годишње буде отето више од 16 000 невеста. И власти донеле су закон о уношењу амандмана у кривични законик, који пооштравају казне за принуду жена да ступе у брак. „По статистици, ми смо сиромашни, али статистика Киргизије није сасвим тачна – рекао је један од киргиских политичара. – На пример, сада се у Бишкеку људи гуше од великог броја аутомобила, а на селу аутомобил има свака трећа или четврта породица. Разне врсте прослава дешавају се у републици скоро непрестано и раскошно. А статистика говори да је Киргизија сиромашна! Али, многи скривају своје дохотке. Уопште, наш народ живи не сиромашније него други…“

Али, можда зато што сваке године гастарбајтери дозначују у отаџбину из Русије 1,1 милијарду долара – суму која чини око 20% киргиског буџета? При томе, лидери киргиске опозиције уверени су у жељу Русије да из киргиске економике исиса све сокове и да је баци на вољу судбине. Низ киргиских економских експерата изјављује да ће је после ступања у ЦС Русија приморати Киргизију да прекине трговинске токове с Кином посредством нових немерљивих царина. При томе, Русија ће, по мишљењу истих експерата, „дотурати“ у Киргизију кинеске робе кроз свој Далеки Исток али по за себе погодним ценама.

Крајем марта у Џалал-Абаду одржан је курултај опозиције, где је између осталог обелодањено о могућности успостављања у појединим местима „народне власти“. Лидери опозиције имају јавну подршку са стране Запада. Имају они и јак адут: киргиска благајна је у кризи. Један од главних разлога постало је смањење прихода од налазишта злата „Кумтор“. Компанији, која даје више од 8 процената БДП и десети део свих пореза, лоше је ишло целе прошле године. Акције протеста, штрајкови глађу, затварање путева. Као резултат – рупа у буџету.

Експлоатацијом рудника бави се канадска компанија „Centerra Gold“. За истраживање њених злоупотреба чак је била створена специјална државна комисија, која је установила да су канадски експлоататори злата нанели штету киргиској економици од 6,7 милијарди сома (отприлике 141 милион долара). Киргиска влада тражи од Канађана или да врате тај новац, или да пакују кући. Али, како изгледа, они се не припремају ни за једно ни за друго, сматрајући да су сви закључци комисије исфабриковани.

Председник Атамбајев изјављује о спремности да из земље у 2014. години избаци америчку војну базу „Манас“. То ће се десити 2014. године, по истеку уговора. Атамбајев истиче да присуство америчких војника тешко да може да осигура безбедност државе, и не жели да нека земља нанесе узвратни ударац по положајима Американца у Киргизији.

Реч je о бази ратног ваздухопловства САД, која се налази на територији аеродрома Манас, 23 километара северозападно од престонице Киргизије, Бишкека. Она је била формирана пре десет година, после терористичког акта 11. септембра у Светском трговинском центру у Њујорку. Ваздушна база Манас постала је главни аеромобилни центар за операцију «Непоколебива слобода» у Авганистану.

2006. године око ње је избио скандал после изјава киргиских власти о намери да повисе закуп више него десетоструко. Још један инцидент се десио нешто касније: Амерички војник је под дејством наркотика убио киргиског возача, што је натерало парламент земље да поново размотри услове боравка Американаца код Бишкека. 2009. године, после дуготрајних спорова око неопходности затварања Манаса, база је била претворена у Центар транзитног транспорта Пентагона. При том, упркос обећањима претходног руководиоца Киргизије Курманбека Бакијева Москви да ће је повући у замену за руски кредит од скоро две милијарде долара, то се није десило. Атамбајев, по свему судећи, намерава да заузме доследнији став, тим пре о могућности затварања базе у Манасу он је изјављивао и раније.

Изјаве председника везане су са испуњењем његових предизборних обећања, која одређују јасније спољнополитичке приоритете земље и модел безбедности, који предвиђа активно учешће Киргизије у пројектима ОДКБ и не предвиђа присуство војне базе САД на територији држава чланица ОДКБ. Ово образложење је већ дато: могуће је повлачење америчких трупа из Авганистана 2014-15, које ће створити нове ризике дуж граница Централно-Азијског региона. Покрет Талибан може да нападне територију Киргизије, земље, где ће се налазити америчка војна база.

Данас је Центар транзитног транспорта један од кључних пунктова САД за пребацивање технике и живе силе до положаја борбених дејстава у Авганистану. Месечно преко Манаса прође око 15 000 војника и 500 тона терета. Између осталог, киргиски политичари више пута су изјављивали да је база средство за прање новца, а њена улога у борби са тероризмом је минимална. Тако да је одлука киргиског председника да начини геополитички избор у корист тешњих контаката са Русијом – одраз мишљења већине грађана земље.

Ипак, за сада Вашингтон и Бишкек нису ставили коначну тачку на њену судбину. Вашингтон сваке године плати 41 милион долара за изнајмљивање Манаса. При томе, Пентагон предузима упорне покушаје да издејствује стварање војне базе у Узбекистану. Речју, САД чине све да се одлазећи из Авганистана учврсте у Централној Азији на његовим границама.

Ако САД успеју да остану у Киргизији и да се инсталирају у Узбекистану, то ће с геополитичке тачке гледишта сузити могућности Кине у тим земљама. Отуда активно лобирање Пекинга за градњу железничке пруге Кина – Киргизија – Узбекистан, што је нови изазов плановима САД у региону.