Подешавања / Settings

Овај текст у форми питања и одговора представља увод у евроазијство и евроазијске интеграције и намењен је широј публици која је нимало или сасвим мало упозната са овим темама.

Из Казахстана је дошла интересантна статистика.

Договорне стране су усагласиле поједине секторе у сфери услуга у којима ће привредним субјектима бити омогућен максималан степен слободе.

Троугао Европа-Украјина-Русија може да се претвори у четвороугао ако у игру уђе Кина. Суочене са смањеним радним тржиштем и ограниченим кредитним ресурсима источно и централноевропске земље прилазе чланству Украјине у ЕУ са опрезом, страхујући да ће Кијев тражити свој фер део колача.

Русија нуди Украјини даљу интеграцију која ће увећати њену трговинску размену са Русијом и донети јој, Украјини и народу Украјине, преко 100 милијарди долара у истом периоду од седам година у коме САД/НАТО/ЕУ нуде једва једну милијарду.

Оно што данас видимо у Украјини су сада већ отворене манифестације дуготрајних субверзија Украјине свим инструментима које користе Сједињене Америчке Државе, укључујући и оне под контролом ЦИА-е, Стејт департмента, војно-индустријског комплекса, банки, НВО, корпорација и америчких сурогата у ЕУ и НАТО, које ћемо једноставности ради звати „САД/НАТО“.

Учесници акције намеравају да затраже заштиту светог Александра Невског. Они наглашавају да је “јеретичка експанзија са новом снагом дигла руке против нашег народа, посебно након одлуке владе Украјине да обустави интеграцију у ЕУ“.

Ситуацију хладне главе анализирају у Берлинер цајтунгу. „Предности Споразума о асоцијацији са Европском унијом су апстрактне, то је стратешко самоопредељење немерљиво у доларима или еврима. А како су само дивна и конкретна обећања и посебно претње које стижу из Москве! Политичка одлука на послетку свела се на обарање руку, а ту су мишићи Владимира Путина били превише снажни.“

Уочи самита земаља „Источног партнерства“ у Виљнусу ЕУ се плаши јачања руског притиска на његове учеснике. Стиче се утисак да се повици: „Упомоћ!“ из Источне Европе данас чују много чешће него раније.

Трећег септембра је у Москви дошло до радне посете председника Јерменије Сержа Саргсјана са председником Русије В.Путином. У току тог састанка јерменски председник је изјавио да је његова земља донела одлуку да ступи у Царински савез, као и да је Јереван спреман да предузме све потребне практичне кораке и да затим учествује и у формирању Евроазијског економског савеза.

Законодавна база Царинског савеза – то је више од 100 међународних споразума, хиљаде страница правних текстова, закона, којима је потребно не само једноставно прикључити се, већ треба довести у склад и цео државни извршни механизам – истакао је челник Евроазијске економске комисије Виктор Христенко.

Када су у октобру 2008. године Црна Гора и Македонија признале једнострано проглашену независност косовских Албанаца, неколико тадашњих српских званичника бурно је реаговало говорећи да се ради о „забијању ножа у леђа“.