Подешавања / Settings

Више од 80 одсто анкетираних Руса подржава ембарго на увоз низа производа из западних држава, који је уведен као контрамера на санкције САД и ЕУ.

Влади Србије су 21. августа из Брисела послали демарш, тј. ед мемоар, како је утврђено касније, у коме су изнели став да Србија, као земља кандидат за чланство, не би требало да повећа свој извоз у Русију у већој мери и тиме искористи узвратне санкције Европској унији. Већ сутрадан премијер Вучић је сазвао конференцију за новинаре, где је рекао да је за Србију пут у ЕУ стратешки циљ, да њену вољу уважава, како у складу са тиме неће доћи до повећања извоза у Русију, али и да неће увести санкције Русији (иако му ово послење није ни тражено).

Србија би, према његовим речима, могла да буде спремна за улазак у у ЕУ најраније за пет година, а када приступни преговори дођу до краја, Београд ће бити стављен пред неминовност да је чланство могуће само уз признање Косова.

Влада се бави светском политиком уместо да са суседима реши спорна питања. Србија нема граничних проблема са Мађарском, Румунијом и Бугарском. Остали само мањи спорови са БиХ.

Критике на рачун Немачке економске политике су биле врло гласне у Француској – али влада те земље је капитулирала пред кризом. Неки немачки коментатори бране политику Берлина – неки је ипак доводе у питање.

Мађарски премијер Виктор Орбан најавио је данас да намерава да тражи подршку других чланица ЕУ за побољшање односа с Русијом.

„Украјина слободно може приступити Евроазијској Унији“, поручила је немачка канцеларка. Како преноси лист ЕУ Обсервер, ово би могла бити „назнака воље помирења с руским лидером Владимиром Путином“.

Разговарају са Србијом као за последње две деценије: надмено, претећи, уцењивачки, бахато. Дакле, овде нема неких помака и изненађења. Прихвати ли Србија те захтеве из Брисела, то би практично значило да се тиме Србија прикључи санкцијама ЕУ према Русији.

ЕУ би употребу таквих инструмената под таквим условима сматрала непријатељском и нефер и склоном да минира акције које ЕУ и друге земље предузимају како би стабилизовале ситуацију у Украјини. Такође, то би утицало на наш циљ да интензивирамо нашу размену и инвестиционе везе.

Због чињенице да им учешће у бриселским санкцијама против Русије доноси болне економске губитке, са разних страна Европе се чују и гласови здравог разума, па је тако на пример немачки лист Билд сабрао штету коју ће због тога имати управо немачка привреда, те се упитао – „Да ли смо ми Немци будале?“

Добар део планете осећа значај рата у Украјини јер су у тај сукоб у највећој европској држави (поред Русије) умешана ЕУ, САД и Русија. Сукоб је ескалирао у међусобне санкције Русије и Запада у којима је највећа жртва ЕУ. Једноставније речено – Америка је гурнула Украјину у хаос а онда извршила притисак на ЕУ да се конфронтира са Русијом. Стратегија „завади па владај“ је и овде од највећег значаја.

За Косово је Немачку и те како брига. Напокон, и ратовала је за Косово 1999. Први ратни злочин након Другог светског рата, Немачка (Зугфüхрер Давид Ферк) је и учинила у Призрену, јуна 1999.

Најновији захтев ЕУ да за њену корист радимо на сопствену штету и фактички се придружимо санкцијама Русији била је добра прилика да се каже пуна истина.

Дакле, Дачићева дипломатска за ухо реторична заврзлама, простим ријечима изражена потврђује право значење ријечи да ће српска влада, да не би изазвала негодовање и гњев у народу, постепеним али сигурним путем, припремити терен за увођење санкција Русији, и тако се ускладити спољну политику Запада, све зарад слијепе жеље приступа у ЕУ

Влада Црне Горе није до сада званично добила било какве препоруке о економским односима са Русијом, потврђено је из црногорског Министарства спољних послова и европских интеграција.

Европска унија је данас „поздравила пажњу српске владе“ према очекивањима ЕУ да Србија, као кандидат за чланство, неће контра-санкције Русије против ЕУ искористити да државним мерама подстиче повећање српског извоза којим би се надоместио забрањени увоз хране из Уније у Русију.

Јужним током преко Турске и блокадом украјинске мреже без гаса ће остати Бугарска, Србија, Мађарска и Румунија.

Разумеју Срби те односе, а Додик не умишља да је „мали Путин”, како тврди Петрич.

Међутим, када „бриселски конобар“ испостави још много већи рачун Србији, онда Србин спремно вади новчаник да плати безобразно преувеличани рачун, и обично се не буни што је супа била хладна, а мува пливала у њој.

Сарадња са Руском Федерацијом је у интересу Србије у политичком, економском, социјалном и сваком другом смислу.