Подешавања / Settings

Ако на забораву гради сваки свој подухват, како онда од њега можемо очекивати ма шта трајније од једног јединог дана.

Вашингтон и Брисел започели су грозничаву дипломатску офанзиву како би одговорили на све јачи утицај Русије, не само на простору бившег Совејтског савеза, већ и у целој Европи. У том циљу, Запад је пикирао три мете, које ће покушати да „одстрели“ у наредом периоду.

У Бриселу су још 2013. године високо оценили актуелне безбедносне снаге Косова (КПС). Експерти НАТО-а сматрају да оне могу у потпуности самостално да делују и да су спремне да реше различите „кризне ситуације“ како на својој територији тако и шире. Похвале из централе НАТО су примљене у Приштини са ентузијазмом. Тим пре што, према различитим изворима, КПС располаже са довољном количином лаког наоружања и сопственом артиљеријом.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је наговестио да ће Европска унија ускоро увести праве санкције Русији и да је градња Јужног тока „мртав посао“.

За мир у Украјини, па и свету, најважније је да све стране одустану од политике „нултог исхода“ јер, за разлику од претходних случајева, сукобљени актери, пре свих Русија и САД (НАТО), имају нуклеарно и друго оружје за масовно уништење, па је свеједно да ли нека од тих сила може да сама уништи и противника и целу планету двадесет или тридесет пута.

Установљавање таквог ресора, водећи рачуна о економичности и рационалности рада, допринело би ефикаснијем раду јавне управе у вези са остваривањем, заштитом и праћењем људских права, навеле су организације у саопштењу.

Некако у то време уследила је и холивудска продукција фимова, нови талас америчке кинематографије, прожет антируском хистеријом јер су Руси приказани као терористи, криминалци и насилници.

С друге стране уочен је растући тренд савезништва патриотских странака Европске Уније с Руском Федерацијом. Такође америчка подршка радикалним исламистичким групацијама у Сирији које су починиле стравичне злочине према Сиријским хришћанима постављају многа питања.

У Сарајеву је одржана тродневна конференција на тему „НАТО и југоисточна Европа: БиХ, Србија и Хрватска“ у организацији Атлантске иницијативе и Амбасаде САД, са које је поручено да је један од главних циљева САД улазак БиХ у НАТО.

Украјинска привреда је катастрофалном стању – милијарде евра дуга, корупција, инфлација. При томе неизвесност због могуће ескалације додатно оптерећује економију. Упркос помоћи Запада, Украјини предстоје тешка времена.

Парадокс је да у Србији је више од половине становништва против придруживања под овим диктатима ЕУ, такође против неолибералне економије, против предаје КиМ, а да у парламенту неће бити фактички ни једног посланика у том правцу.

После формирања нове владе, ништа се неће променити у дијалогу са Приштином, изјавио је председник Србије Томислав Николић у интервјуу за „Пресе“ и поручио да, ако Европска унија одлучи да Србију прими без Косова, то значи да је уопште и не жели у својим редовима.

Посета чешког председника Милоша Земана Србији се готово преклопила са обележавањем 15. годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије. Трагични јубилеј га је, међутим, подстакао да у неколико наврата истакне како је Чешка била последња земља која се сагласила са таквом интервенцијом. У интервјуу „Политици” објашњава како данас доживљава такву одлуку.

Два демонстранта и један полицајац повређени су данас током синдикалних протеста у Бриселу на којима је полиција употребила водене топове и сузавац против насилних група.

Финансијски званичници ЕУ упозорили су прошле недеље на последице санкција против Русије рекавши да је европска економија већ успорена.

„Мислим да Влада Србије дели забринутост ЕУ, забринутост Европског савета што се тиче ове ситуације. Мислим да Влада Србије жели да види деескалацију ове ситуације. Иду напори у том правцу и желимо, наравно, да Србија подржи тај јединствен став ЕУ што се тиче Украјине“, рекао је Девенпорт новинарима у Медија центру.

Први међународни акт будуће владе Србије, по свој прилици ће бити пријем у Београду Кетрин Ештон, Високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност. Овакав закључак може се извући из изјаве Првог потпредседника владе Александра Вучића, који је истовремено саопштио да нови кабинет може бити формиран до 27. априла

Врата ЕУ су била отворена још 2001. године – приметио је председник Тома пре неки дан. Одокативно. До тог открића дошао је случајно: „Ја од 2001. говорим да вуче нека промаја, ал’ никако нисам могао да откријем одакле. Тек кад сам први пут отишао у Брисел, схватим: код њих су отворена врата, одатле вуче!“

Руски енергетски гигант драстично подигао цену гаса Украјини на дан почетка пуњења склоништа за транзит сировине на запад.

Каква је разлика између Србије и Украјине? У обе земље на власт су, пучем па фарсом од демократије (или обрнуто, свеједно) дошли на власт квислиншки култови Империје.