Подешавања / Settings

Хиљаде људи је изашло да протествује у Украјини због одустајања од потписивања споразума о асоцијацији са Европском унијом. Док су људи вођени емоцијама, већи геополитички играчи могу да злоупотребе њихову потребу за демократијом, рекао је за Русија данас геополитички аналитичар Вилијам Енгдхал.

Јереван – Путин је изјавио да демонстрације против одлуке Украјине да не потпише споразум са ЕУ о придруживању личе на „погром“, а не на „револуцију“.

О каквим се наводно мирним демонстрацијама ради, које организује ЕУ-опозиција у Кијеву, против легално изабране власти Украјине која не жели да дозволи пљачку украјнске државе од стране мочних западних банака и коорпорација, уверите се и сами – сваки коментар је сувишан:

УПРАВО ПРИСТИГЛА ВЕСТ

Опозиција почела са формирањем привремене владе Украјине

Украјинско одбијање да настави пут евроинтеграција по сваку цену, односно барем док се Европска унија не обавеже да ће надокнадити Украјини све економске губитке које би јој проузроковало прикључење Унији – поучан је пример Србији како се бране витални национални интереси, и како се Европској унији понекад може рећи „Не, хвала“.

Једно је јасно, из позиције гомиле која је хрлила и радовала се да буде обманута Срби са севера Републике и њеног централног дела су почели да се претврају у озбиљан део нације који се лагано приближава ставовима судржављана на северу Космета и сународника у Српској, дакле у део нације који је, и ако последњи, ипак почео, ако не баш да рачуна, онда да калкулише шта се још може урадити у општем српском интересу који су током евро заноса добрано игнорисали.

Разговори чиновника Европске Уније са Украјином о придруживању ЕУ, с времена на време подсећају на сцену кад је баронеса фон Боценгејм посетила затворску амбуланту гарнизона, у коју је одважни војник Швејк доспео због свог прекомерног патриотизма.

Србија би требало да потражи своју шансу и на истоку, који ће у наредним деценијама постати најзначајнији део планете.

На Михајловском тргу у Кијеву се наставља митинг присталица евроинтеграција. На тргу има око 1.500 људи. Са трибина се обраћају говорници покрета, позивају у понедељак на свенародни штрајк.

На хиљаде људи окупило се у недељу, 1. децембра, у главном граду Украјине, Кијеву. Основни захтев демонстраната је оставка владе и ванредни избори. Вође парламентарне опозиције су прогласили почетак општенародног штрајка као одговор на одбијање председника Виктора Јануковича да потпише споразум о придруженом чланству са ЕУ.

У понедељак у Украјини може бити уведено ванредно стање, изјавио је данас у Кијеву извор у апарату украјинске владе.

Тако су грађани Хрватске одлучили већином гласова да се у њихов Устав унесе дефиниција брака као заједнице мушкарца и жене.

„Милиција не може да не реагује на масовне ексцесе, а јавност не треба да подлеже провокацијама“, рекао је министар а преноси Укринформ.

Запад је овог месеца био на корак близу да изолује Украјину од Русије и избије на границе свог највећег геополитичког ривала. Након изгубљених значајних битки у Грузији (2008.) и Сирији (2013.) жреци новог светског поретка, опседнути сновима о једнополарном свету, помислили су да ће „Трећи самит Источно партнерство“ у Вилњусу бити њихов велики повратак на међународну сцену и пораз Путинове Русије. А у Вилњусу, главном граду Литваније била је постављена свечана сценографија за украјинског председника који је требао да потпише споразум о придруживању ЕУ и тако симболично преда своју државу у руке хегемона са запада.

Када су, у јулу 2007. године, у Савету безбедности пропали покушаји САД и Европске уније да се, уместо Резолуције 1244, у нову резолуцију унесу битни елементи Ахтисаријевог плана, западним силама је постало јасно да нису успеле да утичу ни на Београд ни на Москву да се прихвати Ахтисаријев план. То је био снажан сигнал западним силама да започну припреме за једнострано проглашење независности Косова, при чему су у јесен 2007. године нови преговори под покровитељством Тројке (САД, ЕУ и Русије) послужили западним силама да добију довољно времена да се припреме за акцију једностраног проглашења независности Косова.

Украјину су поново преплавила „наранџаста“ расположења. У току чишћења кијевског Мајдана независности који се ових дана претворио у „евромајдан“ (тамо су митинговале присталице украјинског придруживања ЕУ до којег није дошло), милиционари су примењивали гас против агресивно расположених учесника у манифестацијама, неколико десетина људи је притворено, али је затим пуштено на слободу.

Експерти међународне мреже консалтинг компанија PricewaterhouseCoopers (PwC предвиђају нову кризу. Овог пута, по мишљењу аналитичара, у банкама ЕУ очекује се акутни недостатак ликвидности.

Још сасвим недавно председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Републике Србије бранио је Бриселски споразум са тврдњом да је на тај начин Србија наводно остварила утицај у Бриселу и Вашингтону, који сада тобоже коригују поступке косовских Албанаца у српску корист.

Ако је таква позиција Украјине, земље која је по површини највећа европска земља (искључујући европски део Русије) и која има око педесет милиона становника, тада нам мора бити јасно колико је тек Србија рањива и колико је њена унутрашња политика одређена вољом Европске уније (Немачке), а сада, чини се, све више и вољом Русије.

Британски премијер би да уведе ограничења у приступу социјалном систему за грађане других држава ЕУ. Тиме је Дејвид Камерон започео кампању против Бугарске и Румуније и изазвао бес у седишту Европске уније.