Подешавања / Settings

Тренутно је један од највећих проблема однос између самих украјинских православаца, односно између Православне цркве Московског егзархата и самопрокламоване аутокефалне украјинске цркве, коју није признала ниједна званична помесна православна Црква у свету, закључно са Српском православном црквом.

Како год било, коначни одговор на питање да ли жели да Украјина постане друга Грчка или пак јамац евроазијске безбедности, што за собом повлачи и низ погодности које нуди Евроазијска унија, добити ћемо 2015. године када се буду одржавали слиједећи председнички избори. На Кијеву је да одлучи, а уколико су у недоумици могли би да погледају како су прошле остале земље које су биле опијене сном о богатој и демократској Европи.

Председник Европског парламента, Мартин Шулц, јавно се наругао свим еврофанатицима у Србији и рекао да за ЕУ проширење тренутно није приоритет!

Београд – Министар без портфеља задужен за КиМ Александар Вулин рекао да на изборима на Косову грађани бирају да ли хоће да држава Србија остане на том простору.

У данашње неоколонијалистичко време, политички је некоректно употребљавати прецизне изразе, јер је политички “оправдано” штитити интересе империјалиста. У том циљу установљени су двоструки стандарди, који чине суштину стратегије спољне политике западних земаља. Један од главних ослонаца такве политике су тзв. невладине организације (НВО), које финансирају њихове владе.

У документу од 170 страна коалиционог споразума, који је основ нове владе Немачке, налази се и Србија. „И Србија и Косово морају да испуне договорене обавезе“.

Хрвати су бића која су се у својој повијести увијек најугодније осјећала у моћној туђој гузици.
Аустријској, талијанској, мађарској, њемачкој, америчкој а посебно у ЕУ гузичетини. Бар тако говоре. Из југославенске су изашли разарајући јој хемороиде и најзад постали “свој на своме”.

„Мртвачки ковчег“ су носили мушкарци: двојица у радничким комбинезонима, плус – један у лекарском мантилу и један у украјинској војној униформи. За сандуком је ишао „весели спровод“ чији су неки учеснци носили маске Гаја Фокса, многима познатије као „анонимус маске“.

Расположење се међу демонстрантима у Кијеву мења на сваких 5 – 10 минута од апатично-незаинтересованог до агресивно-узнемирујућег

Изузетно ми је драго што данас, први пут у једној од институција Републике Србије, расправљамо о односу Србије и евроазијских интеграција, односно будуће Евроазијске економске уније, географски највеће и енергетски најмоћније економске интеграције у 21. веку.

Неки од облика евроазијских интеграција дугорочно би Србији донео могућност повратка равнотеже на Балкану у њену корист. Приступањем ЕУ, Београд демографски, економски, безбедносно и на крају законски не би могао да штити свој огољени меки трбух на југу од албанских миграционих маса. За почетак, наредне владе у Београду требало би да гледају даље од једног коалиционог мандата.

Интервју британског премијера Дејвида Кемерона листу «The Financial Times», посвећен проблему миграције на простору јединствене Европе, постао је једна од главних тема светских медија.

Поводом последњих догађаја у Украјини, која је за разлику од Србије одложила ЕУ интеграције макар на шест месеци, редакција „Србин.инфо“ је разговарала са професорком Тамаром Гезенковом, заменицом директора Руског института за стратешка истраживања.

Била би „потпуна глупост“ да неко из Србије допузи и моли за пријем у НАТО после бомбардовања које јој је нанело штету од 120 милијарди долара, рекао руски амбасадор Александар Чепурин.

Изјава премијера Ивице Дачића да „Запад приближава Србију Русији“, прилично је забринула дипломате западних земаља који примећују да Србија озбиљно заокреће курс ка Москви и истоку, тим пре што председника Томислава Николића већ виде као „проруског човека“.

Србија је у великој опасности да постане Украјина. Све су снажнији спољни притисци да се одрекнемо Европске уније, да и економски и војно приступимо једном другом савезу. Нараста плима такве пропаганде и у самој Србији.

Повод за организовани протест Покрета Двери је заседање Одбора за пољопривреду Скупштине Србије који се у петак и суботу састаје у Чачку, а чија ће централна тема бити управо либерализација увоза ГМО семена и хране. Ово је нова уцена из Светске трговинске организације и Европске Уније коју Влада Србије мора да испуни до краја године.

Током дебате о перспективама сарадње Србије са Евроазијском унијом (ЕАУ), која је одржана у Народној скупштини Србије, редакцијa „Србин.инфо“ je разговарала са бившим министром спољних послова Србије и Црне Горе (1998 – 2000 г.) Живадином Јовановићем.

До пре неколико година ЕУ је била апсолутни приоритет спољне политике Кремља, не само зато што Европа чини половину руске трговине и нуди решења модернизације, већ и због историјских и културних веза.

Некоме се може ово питање чинити претераним, али ако се посматра глобална сцена све са великом кризом у коју тону и ЕУ и САД, али и сукоби и ратови широм планете а пре свега „арапско пролеће“ оно онда то и не изгледа толико невероватно.