Подешавања / Settings

Бреговић је изјавио да је на Криму већ био, да је заволео тамошњу природу и локалне становнике. На питање да ли се плаши санкција због наступа на Криму, одговорио је да му је свеједно.

„Зар није логично да су они који су довели до рата, уједно и највећа опасност“, истакао је Карајлић у интервјуу за сутрашњи број „Преса Република Српска“.

Плашимо ли се екранизације херојстава модерног српског војника и коме је важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе.

Ђедовчев допис уследио је два месеца након што је Влада Србије прихватила иницијативу општине Бачка Паланка.

Српско удружење „Ћирилица“ Београд ће максимално и свим законским средствима, утицати како на државу тако и на институције, у којима ће се борити за национално писмо. Такође ће и даље радити на омасовљавању, кроз трибине широм Србије, које су у плану, како би се свест о очувању писма још дубље укоренила у дух српског народа.

Желео је да Русија буде боља, да је заплаши како би постала и лепа и паметна. Али, уместо тога, оправдао је геноцид.

Према мојој политичкој концепцији, треба покренути и удружити људе, а то је огроман посао. Каткад помислим да сам се, на том плану, запустио. На осталим пољима настављам да унапређујем своја научна знања… У љубави сам остварен, развијам се и као љубитељ уметности и драмски писац. Али, што се политике тиче, не излазим из улоге филозофа. Разјашњавам политичке принципе и излажем концепт једне нове политике еманципације. Али, нисам више активиста у правом смислу те речи и себи то веома замерам …

Сваки час се ишчекује да академик свечано експлодира, баш како бојлеру и доликује. Листа особа којима Сидран дугује новац је подуга и да би дуговања била отписана, он мења биографије својих савременика – одбрусио је Кустурица, који је са Сидраном, док су били „у љубави“, направио култне филмове „Сећаш ли се Доли Бел“ и „Отац на службеном путу“.

Лингвиста Слободан Реметић, угледни истраживач српског језика у интервјуу за “Новости“ упозорава да је српски језик, као и српски народ, угрожен на свом етничком и језичком простору.

После четири издања и више од 80.000 продатих примерака књиге „Фајронт у Сарајеву“, коју су објавиле „Новости“ у сарадњи са „Лагуном“, аутор др Неле Карајлић рекапитулира за наш лист овај надреални излет у књижевност.

Драган Николић говори приче по текстовима Слободана Стојановића, јер по речима самог писца: разлог за исповест, ако би тако могло да се назове то сећање, јесте потреба да се човек на капији уласка у старост, бојажљиво осврне и види шта је то кроз године урадио; да ли да у свој својој снази осети грех и жал за изгубљеним временом или да размисли шта би још могао да ради, завршава, почиње и чак преправља и зато: „даће Добри Бог, можда, још неку годину за казну, а вероватно и за исправку“.

Никита Михалков, један од највећих режисера данашњице, указао је част Београду када је изабрао српску престоницу као место светске премијере његовог новог филма „СУНЧАНИЦА”. Овим поводом, истакнути руски уметник дао је ексклузивни интервју за портал „Србин инфо”:

а трибини под називом „Моћ и сексуалност“, о истоименој књизи др Антонића говорили су:

– проф. др Милан Брдар, редовни професор социологије са Института друштвених наука у Београду;

– проф. др Слободан Панов, редовни професор породичног права на Правном факултету у Београду;

– проф. др Слободан Антонић, редовни професор социологије са Филозофског факултета у Београду.