Подешавања / Settings

Током Вучићеве посете Берлину, сазнало се да се Меркелова, кад је реч о Балкану, итекако прибојава украјинског сценарија

Избор Жан-Клод Јункера на функцију шефа ЕУропске комисије протекао је, баш, како смо и очекивали. Мартин Шулц, немачки социјалдемократа, који се мудро (премда више према налогу из Берлина) повукао из трке за место шефа Комисије, поново је изабран за председника ЕУропског парламента. Следе избори на остале важне функције ЕУропских институција: председника ЕУропског савета и шефа ЕУропске дипломатије (или, високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност).

Друго значи да се домаће становништво мора искључити из власништва или управљања.

На дводневном самиту лидера држава чланица ЕУ (26. и 27. јун) одлучиваће се о будућој стратегији „нове ЕУропе“ која за циљ треба да има придобијање поверења грађана Старог континента. Иако, многи аналитичари мисле да се закаснило са редефинисањем ЕУропске политике, лидери држава чланица ЕУ верују да могу зауставити пораст евроскептицзма.

У свега последњих десет дана политичку сцену Србије потресале су разне афере: од „утврђивања одговорности и кривице за катастрофалне поплаве које су проузроковале директно мерљиве и индиректно (још увек) несагледиве последице, преко неуобичајене преписке с мисијом ОЕБС-а поводом цензуре у медијима

У Глави I предлога Закона, под насловом: Поновно оснаживање НАТО савеза предвиђено је да државни Секретар у сарадњи са Секретаром за одбрану САД, осмисли „стратешки оквир за подршку и сарадњу Сједињених Америчких Држава у Европи и Евро-Азији“.

С. 22 77- Предлог Закона који је, 23 републиканских конгресмена , после два читања, упутило на усвајање представља оквир будуће спољне политике САД. Овако Законом постављен оквир, пре можемо назвати ратним планом корпоративне Америке који за циљ има урушавање Путинове Русије и подвођење Европе под директну управу Вашингтона.

Апел за спас Србије, упућен актуалној политичкој елити да изборе у себи снагу и усмере Србију пут опоравка и то без компромиса, да погледају јаче и одлучније пут Русије

Од 22 до 25. маја одржаће се избори за 751 посланичко место у двадесетосам држава чланица ЕУ. Избори у Великој Британији и Холандији биће одржани 22. маја, 23. маја у Ирској и Чешкој, 24. маја у Летонији и Словачкој, а 25. маја у осталим чланицама Европске уније.

„ДеПол“ пројекат, приватно финансиран фондом Џорџа Сороша у износу од 900 000 америчких долара требало је да представља базу злочина и основ за процесуирање злочина који су, како је то одлучено у Вашингтонским бироима у САД и шире, починили Срби.

Крајем марта 1992- жене српске националности затворене су у Брези где су их муслимани силовали и убили; 27. маја 1992-женске заtворенице из Брадине одведене су у логор Челебићи где су континуирано силоване; средином јула 1992 младе жене и девојке српске националности биле су доведене у хотеле Загреб и Европа у Сарајеву. Оба хотела претворена су у борделе за муслиманске војнике.

Хрватска-двадесетосма чланица ЕУ, скоро годину дана по пуноправном чланству, ових дана суочава се с штрајковима синдиката и новим мерама штедње.

Овај последњи неолиберални удар на посрнулу хрватску привреду директно је погодио око 50 000 запослених који су према подацима из 2010 радили у хрватским бродоградилиштима.

Друго, Вашингтон је успео да подели Европу, изгуби међу њима најјаче савезнике (Немачку); треће, да Немачку озбиљно утврди у будућој сарадњи с Русијом; четврто, учврсти темеље Евроазијског савеза; пето, али може да буде и прво, Русију у изванредном интезитету утемељи у сарадњи с Кином.

Двадесетчетвртог марта 1999. године почела је НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Акција „Савезничка сила“ окупила је најјаче земље западне хемисфере које су сву моћ и несразмерну силу показале, у највећем проценту, над недужним цивилним становништвом и невојним метама.

Где ће се рачун радити: да ли у београдским страначким централама или испоставама дипломатских мисија земаља које обликују овај део света према сопственим назорима, верујемо у неком моменту јавиће Викиликс.

27 фебруара Европски парламент (ЕП) усвојио је Резолуцију којом се: „осуђује нелегална употреба војних дронова“ и истичу проблеми поводом улагања значајних средстава за „истраживање ове технологије“.

Игор Лукшић, потпредседник Владе и министар вањских послова и европских интеграција током сусрета са украјинском амбасадорком Оксаном Шљушаренком (5. март) пренео је званични став Владе, односно приврженост закључцима Савета Европске уније од 3. марта о Украјини.

Према извештајима RT (RussiaToday) „демонстранти“ су се, упркос проглашеном примирју уочи националног Дана жалости због погинулих дведесетосморо људи (20. фебруар), сукобили са безбедносним снагама.

Пре десетак дана када је Тузлак Алдин Ширановић своје незадовољство артикулисао позивом преко друштвених мрежа на протест против корупције, неправде и (све)општег сиромаштва, чинило се да је „сиротиња раја“ одлучила да се „обрачуна“ са неутољивом похлепом политичких „елита“ али углавном оних из Федерације.