Подешавања / Settings

Први министар нове српске владе се (бар према mainstreamмедијима) зна: то је актуални први потпредседник. Међутим, за позицију „другог“ мњење кооптира многе, али не и Ивицу Дачића, актуалног премијера.Зашто? Управо због тога што је више него јасно да је странка чији је он лидер била „кочничар“ реформи које се по „хитном“ поступку најављују после избора.

Коначно, свим медијским упосленицима у Србији треба да буде јасно да ће поново бити између чекића и наковња великог капитала. Или, да будемо до краја транспарентни: Није све у политици, има нешто и у новцима. А овде је реч о крупном капиталу.

У последњих неколико месеци, више него приметно је подизање „борбене готовости“ (про)западног невладиног сектора који је добио додатан импулс за (про)НАТО кампању.

Како је могуће да четири саветника потпредседника Владе, а од тога се сви могу довести у везу са нестанком кипарских пара“[16] буду, како су указали из Лиге, Франко Фратини, Алфред Гузенбауер, Строс-Кан и Динкић.

Разлог је јасан-до тада треба да се оформи рефионална „заједница“ шест западнобалканских земаља познатија као Г6.[1] Т

Вјечеслав Тететкин, посланик Државне думе Руске Федерације и шеф друштвеног комитета за одбрану Војислава Шешеља:

“Рак и хитна операција Шешеља ме подсећа на случајеве саполитичким лидерима земаља Латинске Америке који су одједном, један за другим,почели да обољевају (и умиру) од рака“

Украјина мора да преживи и то је било једино одлучујуће у доношењу одлуке да се споразум о придруживању са ЕУ одложи „до даљег“. Понуда Брисела, у оквиру Источног партнерства, за руководство Украјине (најблаже речено) дочекана је као непристојна. Виктор Јанукович и Влада, добро упознати с државним књиговодством, нису имали избора, па тако ни дилеме-Кина и Русија биће наредне политичке дестинације. Тако је председник Украјине (у сред протеста прозападне опозиције) отпутовао у Кину на раније договорени сусрет, очекујући решење које ће помоћи да Украјина не „склизне“ у рецесију.

ЕУропа је одлучила, истина давно, да регион Западног Балкана „упакује“ у пројекат који „неодољиво“ подсећа на бившу Југославију. Западнобалканска шесторка или Г6 која окупља Србију, тзв. Косово, БиХ, Црну Гору, Македонију и Албанију према „Агенди 2020“ у ЕУ може да уђе само као колектив

Рекао је посланик Демократске странке Србије, начелник Ортопедије болнице у Косовској Митровици и човек кога је власт „намерила“ да утамничи. На терет му се, бар према писању појединих медија, ставља деловање против „интереса државе“

Медијски пројекат који се држи у строгој тајности требало би да почне с реализацијом почетком 2014. године.Није искључено, како сазнајемо, да Срећну Нову 2014, пожеле упосленици седме силе канала Н1 интерактивно из телевизијских студија у Београду, Загребу и Сарајеву.

Агенција за процену кредитних рејтинга Moody’s1 Словенији је априла месеца доделила ниво „отпада“ (‘junk’) и тиме у једној речи објаснила како види некадашњу миљеницу ЕУропе и најперспективнијег кандидата за чланство у породици „престижних“ неолиберала Старог континента.

Четвртог дана јула месеца ове, према свему судећи, прекретне године за Србију у Звечану је конституисана Скупштина Аутономне покрајине Косово и Метохија. Случајност је хтела да се Дан независности који славе Сједињене Америчке Државе, наметне за дан независности Уставом дефинисане територије Србије од Бриселске (читај: америчке) окупације.

„Међународни монетарни фонд признао је да је при пружању помоћи Грчкој направио „приметне пропусте“ – потценио је колико ће мере штедње које је Фонд тражио погодити већ посусталу привреду те земље“,[1] вест је која је брзином светлости обишла међународни медијски простор. Неуобичајено признање од „свемогуће и свезнајуће“ међународне финансијске институције подигло је на површину многе дилеме.

У маркетиншкој агенцији МАПА су као неодлучне и противнике НАТО-а идентификовали „необразоване и сиромашне категорије грађана. У МАПА су као неодлучне идентификовали „необразованије и сиромашније категорије становништва и жене“, а као противнике чланства „оне који се национално изјашњавају као Срби, гласају за просрпске партије, везују се за Српску православну цркву и осећају блискост са Србијом и Русијом“.

Седмог априла 512 715 грађана Црне Горе са бирачким правом биће у прилици да бирајући новог председника државе, бирају између два дијаметрално супротна концепта: једног који је проНАТОвски, (на првом месту) а представљен у лику и делу актуалног председника Филипа Вујановића; и другог, који је о НАТО рекао све што је имао у бројним дуелима на утицајним италијанским медијима у периоду НАТО агресије над (тада) суверену СРЈ.

Статистика у Србији бележи, према последњим „мерењима“, да просечна трочлана породица има на располагању 52 000 динара месечно и да јој у самом старту недостаје око 10 000 динара за „живот“.

У понедељак 11. марта државни врх Србије састао се са баронесом Ештон у Бриселу. Тема: север Косова и Метохије.