Подешавања / Settings

Дакле, прекосутра се срећу зима и пролеће док ће се сутра срести Вучић и Николић (заједно чине пето годишње доба: ВуНик- време кад пупе и цветају амброзивне инвестиције и у земљу се додолски полаже семе камена темељаца) како би у двогласу саопштили име кандидата СНС-а за председничке изборе. Узбуђење расте ко пред пуцање водењака, Србија […]

Светска ексклузива која је уздрмала стручну, нешто мање стручну јавност и Александра Вулина- откривен тестамент Александра Великог!

Волим срећне крајеве, без разлике дал је у питању турска, индијска, мексичка или напредњачка сапуница, тек волим срећне крајеве!

Не, људи, није скандал у томе што је наша чоколадица „непоћудна“ у Хрватској, већ што смо ми спремни да без размишљања прогутамо свако белосветско говно упаковано у фолију „чоколаде“! Хрватска је од својих комплекса и свакојаког лудила начинила државу, док смо ми очигледно искомплексирани што је имамо, што постојимо, што нас је вазда за један […]

Дакле, четири ствари су видљиве и неспорне: прошло је два пута по 50 дана; односно пет пута по 20 дана; тачније четири пута по 25 дана, илити 10 пута по десет дана и то нико, па ни највећи критичари, не могу да им оспоре, све и да се ухвате за оно премијерово што нам често […]

Вели Мило Ђукановић како није имао лошу намеру према Србији када је одлучио да призна оно што се никад признати не може и не сме – незавиност Косова и Метохије! Отприлике, желео је да помогне Србији, јер ваљда то тако иде: кад брата заболи глава не дајеш му лек, што би га, авај, тровао хемијом, […]

Јесте ли чули онај виц: „Иду Србин, Хрват и Албанац и…“

Драга децо, моји прваци, ви мали подлаци убеђени због тамо неке ретроградне пословице да на вама свет остаје, мада нисмо били сви те среће да нам нешто остане осим рупа од беџа на сакоу, већ смо сами стварали тај исти свет, чика Бог и ја, да би ви данас тако насмејани ко Пајтић и препланули ко Чеда сели у своје клупице и отворили нову страницу својих живота које сте добили на готово, док смо ми морали сами да се родимо, неки од нас већ у трећем месецу трудноће јер није било времена за дангубљење и чекање до деветог, но…

Да су односи Србије и Америке заиста у узлазној путањи, како премијер јуче каза, видело се по узлетању Бајденовог авиона- дефинитивно је ишао узлазном путањом и махао домаћину, замоливши пилота да што пре увуче стајни трап како би отресли Тому Николића с точкова, у које му се уплела кравата док је констатовао: „А, па мени се чини да су мало препумпани, богами! Сећам се да су код нас на колицима за земљу, док сам радио у једном угледном крагујевачком предузећу, били мекши…оће колица да се претуре кад су пуна иловаче а точкић препумпан…“

Јер, реално, шта је заправо Србија од 5. октобра 2000. до тестамент једног од њених највећих задужбинара који почива под пожаревачком липом једнако колико и у београдским политичким „балванима“, без изузетка?! Деценију и кусур смо се играли некакве демократије која је добрано личила на борбу против система владавине коју је успоставио Слободан Милошевић методом владавине […]

Лепо је то како се о датумима страдања сетимо наших невољника; како се ми новинари утркујемо ко ће написати патетичнију и потреснију причу о неком од њих; како држава направи нешто налик вашару под окриљем звничне церемоније којој недостаје само она вртешка на којој срећник који дохвати патку (гумену, разуме се) добије дуплу вожњу…

Лепо је то како се о датумима страдања сетимо наших невољника; како се ми новинари утркујемо ко ће написати патетичнију и потреснију причу о неком од њих; како држава направи нешто налик вашару под окриљем звничне церемоније којој недостаје само она вртешка на којој срећник који дохвати патку (гумену, разуме се) добије дуплу вожњу… А, […]

Пробијамо се шумом, једва, уз јаз, папратиштем, стрмином од букве до букве пазећи да где не згазимо дивље јагоде, пуна их је шума, ено се црвене ободом.

Лапот је обичај убијања старих и немоћних, који се у неким деловима Србије, Црне Горе, Македоније и Босне задржао скоро до краја 19. века, када је законом забрањен. Дотад се сматрало да када мушкарац наврши 60 година, постаје терет за кући и породицу, па је на сину или најближем мушком сроднику, ако није имао сина, […]

Поноћ, премијер и не помишља на сан, спавао је пре две недеље три минута и то му је сасвим довољно за наредне две године, ако не и пре.

У овој згради је почело све. У некадашњој Окружној болници живела је смрт и умирао живот те проклете зиме када је наша славна војска умарширала у град и у њему затекла ужаш…

Реч је о само двојици затвореника, значи дупло мање него што има личности у једном Вулину, а друго – зашто да их не примимо, бре?!

Ето, сад испаде да ни Више тужилаштво није ваљано радило свој посао у случају пада војног хеликоптера само зато што су умне главе, које се у њему штекују од врућине и за то примају плату маснију од бурека који касапе над предметима, одлучи

Био сам, матори, к’о у Данијеловој песми: „наиван, заљубљен и млад“, осим што нисам био заљубљен, али дошао си ми на зицер, опет ко „Џули“ Данијелу: „Стигла је сама са љетом, пришла и рекла – хелоу“, осим што ниси баш ти мени пришао, нити рекао „хелоу“, али било је лето, свакако.

  Момак из околине Шапца, јединац, требало је за који дан да се врати кући мајци… Постављали смо минско поље, везивао је задњу мину. Видим зло – осигурач попушта, а ништа не могу да учиним! Види и он, зна да је крај. Само је легао на њу, колики јунак мораш бити за тако нешто, еееееј!!! […]