Подешавања / Settings

О, Боже, како сам будаласто и наивно помислио да је Лото извлачење било намештено, кад се, ево доказало да је ипак реч о освети Хрвата због везе Кебиног малог, и Северине и немарности неког мученог оператера који се, највероватније, занео гледањем порнића уместо да прати ток извлачења на рачунару, па је на опаску колеге: „Куглице, брате, куглице“, у екстази одговорио: „Какве, бре, куглице, човече, шта им тепаш види кол’ке су, мајко мила, како јој стану у брусхалтер“, мислећи, наравно, на нешто сасвим друго!

Немам речи да опишем колико Вам се тек сад ментално, физички и прихички дивим, шефе љубљени! Отворити профил на у ова тешка времена- то може само велики човек, државник, визионар, апсолутни ауторитет над бешиком… Да чујем сад критизере, кад премијер већ сутра запосли 250.000 младих стручњака у том Инстаграму, а тек га је јуче отворио!

Због тога руски вето на резолуцију о Сребреници јесте историјски међаш, већи и славнији него што ико тренутно може да појми, али, рекох, то је оставштина за поколења – генерације које ће знати да цене и помињу Русију с једнаком љубављу као и Србију!

Ту најчешће преспавају моји пријатељи кад су седам до десет дана на пропутовању кроз Врњачку Бању, оставе нешто тек за кафу и шећер, ваља се, а код нас се дневно попије и до двадесетак килограма кафе па зато тих 6000 динара, што никако није 50 евра!

Мира ће под земљом и над земљом бити тек када Мајке Сребренице оду у Скелане, Братунац, Кравицу…и људски, мајчински спусте руку на раме старице у црнини која рида за једнаком светињом, баш као што ће и те старице залелекати у Поточарима, јер само су оне изгубиле све, а лицимери добили свој некрофилски „Дизниленд“!

Могли би понешто и да научимо од Албанаца уместо што лицимерно и јалово србујемо, згражавајући се над фактом да су терористе ОВК побијене у Куманову сахранили на Косову и Метохији као националне хероје!

Toмислав Николић повукао Платформу о Косову и Метохији на дораду, с обзиром да је у себи садржала и део о организовању песме „Евровизије“ на Газиместану.

1. Несумњиво највећи успех владе за годину дана постојања јесте тај што постоји годину дана, чиме је још једанпут потврђено да бракови из интереса потрају дуже од оних из љубави.

А, то! Па, не знам шта госођа воли, можда могу да нађем неког подофицира пред пензијом, али у снази, или да сачекаш неколико дана да видим неког официра, али то је скупље, па још ако је учествовао и на војној паради цена иде и дупло у односу на заставника из позадине. Позадине, разумеш, хахахах…

Ексклузивно: разговор Ивице Дачића и Арнолда Шварценегера у Минхену!

На одлив мозгова власт мудро и хитро реагује приливом глупости!

Ако већ не можемо памети да обезбедимо ваљане услове за останак- морамо глупости за опстанак, јер је глупост пречесто једини и неспорни аргумент за који можемо да се ухватимо…

Буде ли Србија некада гласала против тог великог белог човека на изборима нека зна да ће је стићи страшна казна и да Драгица неће издвојити ни динара из хумантарног фонда за очување флоре и фауне која ће изумрети након удара метеора, и да ће се на Томиној барци наћи места само за посланичку групу СНС која мора да преживи и обнови врсту, одборничку већину из Крагујевца, побратима шеика, ташту, Милана Бачевића, казан за ракију, фотографије са Манделине сахране и кожњак са концерта Дип парпла.

Помало бунован, још у пижами, али усхићен као да је видео Вучића у „спидо“ купаћим гаћицама – Небојша премудри обзнанио је на јутарњој конференцији за штампу, такозваном „информативном зорњаку“, да је држава стала на реп Драгославу Космајцу!

Ај’ да напишем и ја неку о инциденту на утакмици Србија- Албанија, апсолутно сагласан са Стефановић др Небојшом да је највећи проблем то што је онај лик утрчао у кадар и урликнуо: „Вучићу, педеру“!

Данас се одричемо мало да сутра не би имали ни толико. Другачије се није могло, народ се разбахатио, одао расипништву, забележени су чак и случајеви да се у појединим породицама једе три пута дневно, еј!

„Дани сепаратизма у Пазару“, током које се младићи из КУД-а „Муфтија- буника“ налик коледарима маскирају у боје природе и као додоле сеју кишу надајући се берићетној олуји.”

Живот у Србији свео се на доконо сеоско прело, на којем ДС и СНС, к’о две задушне бабе, свака из свог ћошка, дрндајући вуну дрнда и мучени народ свакодневним саопштењима чија је брката ћерка боља прилика за уморног ђувегију, који уместо младе разабира шљиву о коју ће да се обеси.

Без шале, апсолутно подржавам систем компензације, односно плаћање у натури: радио си, зарадио, дугујем ти бога оца, али ћу уместо лове да ти пошаљем гробаре на кућну адресу да ти узму меру.

Сећа ли се ко Старог Грацког, некада косовске питомине, села домаћинских и добродушних људи, сеоске цркве, кафане, гробља…

Како су Зоран Влашковић и Михаило Меденица прошли кроз албанска села и обишли поприште најтежих борби у рату 1999. године.