Подешавања / Settings

Шта то све спрема влада Србије кад верује да јој је потребна таква врста пропаганде и обмана Кембеловог интензитета агресивности

Ожиљци прошлости: Србија је засута неексплодираном муницијом и минама из свих ратова прошлог века. Разминирање скупо – само демонтирање једног авионског пројектила кошта четврт милиона евра

Нису само у питању неексплодирана убојита средства (НУС) из НАТО агресије, још има заосталих из Другог светског рата

Државе нестају и настају, референдумом или силом оружја, свет добија нове контуре.

Хабаровска организација ветерана борбених дејстава и локалних сукоба „БОЕВОЕ БРАТСТВО“, објављују КЊИГУ СЕЋАЊА.

15 година од агресије Алијансе, у Србији на 6.000.000 квадратних метара преостале чувене „жуте убице“. Пројектили „вребају“ на територији Бујановца, Прешева, Ниша и Пазове

Мицухиро Кимура, лидер организације Исукаи, уредник месечног магазина организације Исукаи „Реконквиста“. Исукаи је формирана 1972, као део јапанске „нове деснице“ која одбацује проамеричку реторику традиционалне деснице. Гледа на јапанску владу као на америчку марионету и захтева потпуну независност Јапана. Организација негује сећање на јапанског писца Јукио Мишиму.

Србија се суочава са правом експлозијом малигних обољења и бележи огромну стопу новооболелих од рака, а истовремено је готово немоћна да се са тим проблемом бори колико је то у моћи човека против тако опаке болести.

Прећутани и протерани руски научник и српски родољуб, др Александар Соловјев, објашњава непознату историју српског двоглавог орла.

„Књига која је пред вама, како јој и име говори, првенствено обрађује последице НАТО злочина, како еколошке, тако и правне. Да би оне биле разумљиве, потребно је било расветлити политичку и етичко-филозофску позадину настајања НАТО. Све информације, документи и сведочења који су сабране у овом зборнику емпиријски и архивски су проверљиве, доступне и, нажалост, актуелне.

Руски минери у понедељак су завршили нову етапу хуманитарног уклањања мина у околини Параћина у централној Србији. Проверена територија била је предата српском центру за уклањање мина и администрацији Параћина.

Мене и моју породицу многи су злоупотребили. Не примам плату шест месеци, приморан сам да се шверцујем у градском превозу – прича Жарко Ракић, отац Милице Ракић, коју је бомба НАТО усмртила 17. априла 1999. у њиховој кући у Батајници.

Амбасадор Израела у Београду Јосеф Леви је за Недељник писао о НАТО бомбардовању Србије и лицемерју међународних медија у „случају Хамас“ и рекао да их Европски медији неретко оптужују да делујемо “несразмерно”. „Али која би реакција била пропорционална на непрестано лансирање ракета на нашу територију током последњих девет година? Да ли и ми њих треба да ракетирамо безобзирно као што то они чине? Да ли би то било сразмерно? Треба ли деценијама да живимо по склоништима уз звуке сирена, покушавајући да спасимо нашу децу за петнаест секунди, пре него што пројектил падне?“ – пита се Леви.

Вредна војна имовина, на аеродрому Дубиње поред Сјенице и после 15 година заробљена. У рушевинама се још налазе четири „мига 21“, један „супергалеб“, ракете, бомбе…

У 15. години до НАТО бомбардовања Југославије ”мартиролог” српских историјско-културних споменика броји преко сто страна. Њихово уништавање било је последица не само директних удара бомби, већ и каснијег попуштања од стране КФОР-а — међународних снага под руководством НАТО-а које су одговарале за осигурање безбедности на Косову.

Породила сам се 2. маја 1999. године. Тај дан су гађали Звездару, баш код породилишта, прича Јелена Катурић Јововић.

Објекат импозантних димензија и архитектонске вредности, чија је висина била 204 метра, чим је изграђен постао је један од препознатљивих симбола Београда.

Човек који се већ шест година неуморно, из дана у дан, бори за истину о Србији . Због њега су се двојица Американаца пред камерама извинили Србима за бомбардовање наше земље

На данашњи дан 1999. године Авијација НАТО је са два разорна пројектила погодила зграду Телевизије Србије у Абердаревој улици у центру Београда, усмртивши 16 људи.

„Пирален није нађен у водама све до НАТО бомбардовања“, тврди се у „избрисаном“ докторату Мирјане Стојановић Милосављевић. Она је тако јасно означила ко је, по њеним налазима, починилац еколошког злочина са тешким здравственим последицама. Ову оцену поновила је у опширном интервјуу у НИН-у 3. августа 2003. године, који је сада једини јавности доступан траг њеног истраживања.